Iako se nisu oglašavali ni povodom otvorenih istraga, nerešenih predmeta od visokog interesa, čak ni u slučaju pada nadstrešnice, Kolegijum je sada odlučio da reaguje na nešto što zapravo ne postoji. Reč je o najavama zakonskih izmena, dok sam nacrt zakona nije još ni podnet Narodnoj skupštini.

Selektivnost u obraćanju Vrhovnog tužilaštva nije nikakva novost, ali kako ističu pravni stručnjaci, otvorila je ozbiljne sumnje i pitanje zbog čega se najviše tužilačko telo oglašava tek sada i to povodom akta čija zvanična verzija još nije u proceduri. Upravo ta potreba da se reaguje na najavljeni predlog zakona ukazuje na nervozu u vrhu tužilačke organizacije i na strah od mogućih promena koje bi mogle da dotaknu funkciju vrhovnog tužioca.

Na saopštenje Kolegijuma Vrhovnog tužilaštva reagovao je i narodni poslanik i Uglješa Mrdić, koji je najavio izmene zakona i ocenio da je ponašanje najviših tužilačkih struktura „očigledno neprikladno“.

„Imamo očigledno neprimereno ponašanje tužilaštva. JTOK napada sve one koji iznose svoje mišljenje. Oni određuju ko sme, a ko ne sme da ih komentariše, bilo da su u pitanju mediji ili političari. Oteli su deo tužilaštva od države i naroda. Sada se bave sastavljanjem nekakvih saopštenja na kolegijumima koji podsećaju na blokaderske plenume i zbore. Eto to je JTOK, specijalna saradnička mreža Zagorke Dolovac i Mladena Nenadića“, izjavio je Mrdić.

Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, Kolegijum se može izjašnjavati samo o nacrtima zakona koji su zvanično pripremljeni i upućeni u proceduru. Takav nacrt trenutno ne postoji. U trenutku objave saopštenja nije bio dostupan javnosti, nije bio pred Narodnom skupštinom, niti je bio predmet javne rasprave. Postojale su samo izjave političara i spekulacije u medijima.

Uprkos tome, Kolegijum je reagovao na političke najave, i to saopštenjem koje daleko prevazilazi njegove nadležnosti. Kolegijumi javnih tužilaštava nemaju mandat da ulaze u političke rasprave, komentarišu izjave državnih funkcionera niti pokušavaju da utiču na kreiranje zakona van zvanične procedure. Njihova ovlašćenja su jasno ograničena, što čini ovaj istup spornim.

„Ako smatraju da postoji neprimeren uticaj, oni su dužni da se obrate Visokom savetu tužilaštva i povereniku, a ne da preko kolegijuma izlaze u javnost i izdaju saopštenja“, rekao je  Mrdić,

Dodatni problem predstavlja činjenica da se Kolegijum gotovo nikada ne oglašava kada je reč o temama koje direktno pogađaju javnost, međutim, kada je reč o potencijalnim promenama zakona koje bi mogle da utiču na položaj vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, reakcija je brza, oštra i sveobuhvatna.