danas je usvojila čitav niz važnih zakona iz oblasti energetike, finansija i javnih politika, sa ciljem jačanja sigurnosti snabdevanja, unapređenja tržišta i povećanja stabilnosti domaćeg energetskog sistema. Reč je o zakonima koji uređuju sektor nafte, prirodnog gasa i obaveznih rezervi energenata.

ZAKON O NAFTI – VEĆA SIGURNOST, KONTROLA I REZERVE

Usvojeni

o nafti detaljno propisuje:

organizaciju i funkcionisanje tržišta nafte, derivata i drugih motornih i energetskih goriva,

prava i obaveze svih učesnika na tržištu,

pravila za projektovanje, izgradnju, korišćenje i zaštitu objekata u sektoru nafte,

formiranje i korišćenje operativnih rezervi,

kao i nadzor nad sprovođenjem zakona.

U zakonu je

određuje najviše cene osnovnih derivata (bez fiskalnih dažbina), u slučajevima kada treba sprečiti poremećaje na tržištu.

Ako dođe do ugrožene sigurnosti snabdevanja – bilo zbog nedovoljne ponude energenata, bilo zbog drugih vanrednih okolnosti – Vlada može i privremeno da izmeni granične vrednosti kvaliteta derivata, najviše na šest meseci.

Još jedna važna odredba: energetski subjekti koji proizvode električnu ili kombinovanu električnu i toplotnu energiju moraju da obezbede operativne rezerve nafte, derivata i uglja u količini dovoljnoj za 21 dan prosečne proizvodnje tokom januara, februara i marta u prethodnih pet godina. Rezerve uglja, po zakonu, moraju se nalaziti isključivo na deponijama kojima upravlja energetski subjekat.

ZAKON O GASU – KVALITETNO I SIGURNO SNABDEVANJE

Zakon o gasu reguliše:

pouzdano snabdevanje kupaca prirodnim gasom,

uslove za obavljanje energetskih delatnosti u gasnom sektoru,

nadležnosti Agencije za energetiku,

prava i obaveze svih učesnika na tržištu prirodnog gasa,

planiranje, izgradnju, održavanje i upotrebu gasovoda i unutrašnjih instalacija,

kao i nadzor nad primenom zakona.

Važna novina jeste da se u gasovodni sistem, pored prirodnog gasa, može uvoziti i vodonik, ali samo u meri u kojoj je tehnički bezbedno moguće.

Takođe je utvrđeno da operator distributivnog sistema mora da preuzme sve merne uređaje i merno-regulacione stanice najkasnije do 31. decembra 2027. godine, uz obavezu da kupcima i proizvođačima dostavi ugovore o preuzimanju najkasnije šest meseci nakon stupanja zakona na snagu.

ZAKON O OBAVEZNIM REZERVAMA NAFTNIH DERIVATA I GASA

Ovaj zakon se bavi:

formiranjem, finansiranjem i održavanjem obaveznih rezervi,

njihovim razmeštajem, obnavljanjem i puštanjem na tržište,

nadležnostima Uprave za rezerve energenata.

Nadležnost nad rezervama ima Ministarstvo rudarstva i energetike, preko Uprave za rezerve energenata.

Obavezne rezerve nafte moraju biti formirane u količini koja odgovara 90 dana prosečnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje, zavisno od toga koja je vrednost veća.

USVOJENE IZUZETNO VAŽNE IZMENE IZ OBLASTI POREZA I FISKALNE POLITIKE

Poslanici su danas usvojili i čitav niz finansijskih zakona, uključujući izmene:

Zakona o porezu na dohodak građana,

Zakona o republičkim administrativnim taksama,

Zakona o elektronskim otpremnicama,

Nacionalnog spoljnotrgovinskog jednošalterskog sistema,

Zakona o elektronskom fakturisanju,

Zakona o rokovima izmirenja obaveza,

Zakona o PDV-u i završnom računu budžeta za 2024. godinu,

Zakona o tržištu kapitala.

Jednošalterski sistem (Single Window)

Uveden je novi sistem koji će omogućiti da privreda i građani na jednom mestu, elektronski, podnose zahteve za uvoz, izvoz, tranzit i druga uverenja. Sistem će omogućiti razmenu podataka i odluka u digitalnoj formi.

Elektronske otpremnice – važni izuzeci

Usvojene izmene omogućavaju izuzetke od obaveze slanja elektronskih otpremnica, posebno u slučaju snabdevanja aviona gorivom i mazivima, kada je otpremno i prijemno mesto isti aerodrom, zbog potencijalnih rizika od elektromagnetnog zračenja uređaja.

POREZ NA EMISIJE GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE

Skupština je usvojila i:

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte

Zakon o porezu na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda

Prvi zakon uvodi obavezu plaćanja poreza za najveće emitere gasova (CO₂, azot, suboksid i perfluorougljovodonike).

Ciljevi su:

smanjenje emisija,

usklađivanje sa EU klimatskim politikama,

princip „emiter plaća“,

finansiranje zelene tranzicije.

Drugi zakon uvodi porez na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda, po modelu EU CBAM mehanizma. Obuhvaćene su četiri grupe proizvoda:

čelik / gvožđe,

cement,

đubrivo,

aluminijum.

AKCIZE – POVEĆANJA DO 2030. GODINE

Usvojen je i Zakon o akcizama, čime se povećavaju akcize na:

cigarete,

duvan,

tečnosti za punjenje elektronskih cigareta,

nesagorevajući duvan.

Povećanja su fazna i trajaće do 2030. godine.

PODRŠKA MLADIMA ZA KUPVINU PRVOG STANA

Poslanici su usvojili izmene Zakona o garantnoj šemi i subvencijama za kamate, čime je podrška mladima za kupovinu prvog stana produžena i u narednu godinu.

Za tu namenu obezbeđeno je još 200 miliona evra, uz dosadašnjih 400 miliona. Očekuje se da će ukupno oko 7.500 mladih ljudi zahvaljujući ovoj meri doći do svog prvog doma.