Razlog? Novinarski tekstovi koji se nisu dopali advokatu Zdenku Tomanoviću, koji se u javnosti pominje i kao mogući nosilac studentske liste. Tomanović je podneo tužbu, a Nešićeva je presudom obavezana i da „uvređenom advokatu“ isplati čak 450.000 dinara, uz sudske troškove.

Presudu je potpisala sudija Tatjana Bezmarević Janjić, koja je, inače, javno podržala studentske blokade, izjavivši da je podrška studentima njena „profesionalna obaveza“.

Očigledno je da drugi sudija u sličnim okolnostima ne bi doneo ni približno tako drakonsku kaznu. Da ne govorimo o tome da novinari tzv. „nezavisnih medija“, na sam pomen tužbe, pozivaju međunarodna udruženja i organizacije, kritikuju svakoga ko se usudi da ih tuži i ponavljaju da javne ličnosti moraju imati širi prag tolerancije prema novinarskim tekstovima.

I opet, u „diktaturi“, kako novinari iz tog korpusa često nazivaju Srbiju, nijedna doneta presuda ne može se po drastičnosti porediti sa kaznom koju je drugarica Bezmarević Janjić bez pardona „razrezala“ urednici Novosti. Verovatno je i to smatrala svojom „profesionalnom obavezom“, dajući sebi pravo da se ovim činom stavi na čelo nekakvog samoniklog lustracijskog pohoda.

Advokat Andrijane Nešić, Igor Isailović, i ranije je ukazivao na jasnu pristrasnost sudije, tražeći (ispostaviće se – opravdano) čak i njeno izuzeće, što je odbijeno.

„Na vreme smo ukazivali da će presuda biti pristrasna i na štetu slobode javne reči. Sudija koja je potpuno pristrasna donela je nezapamćenu i neutemeljenu presudu i time praktično zgazila slobodu medija. Predsednica Prvog osnovnog suda je odbila zahtev za izuzeće i time se pridružila gaženju slobode medija, ali i vladavine prava. Oteto pravosuđe mora biti vraćeno narodu po svaku cenu - Fiat iustitia, et pereat mundus! (Neka bude pravda, pa makar propao svet)“, poručio je Isailović, najavivši žalbu Višem sudu.

Ovaj slučaj nije samo problem jednog novinara ili jedne redakcije. On predstavlja opasan signal da se u našem pravosudnom sistemu pojavila praksa u kojoj sudija može da vodi predmet u kojem je javno, ideološki i nedvosmisleno zauzela stranu. To nije samo kršenje prava jedne novinarke, već i napad na same osnove slobode medija i temelje pravne države.