predstavlja neslavan presedan u kojem su se pojedini delovi pravosudnog sistema ohrabrili da novinarstvo tumače kao krivicu. To je, moram priznati, zanimljiv pravni inovacioni centar — kažnjavanje urednika zato što uređuje. Možda će sutra nekom pasti na pamet da lekare kažnjavaju zbog dijagnoze, ili vozače jer koriste pedalu kočnice.

Ovom odlukom sud je pokazao dve stvari: prvo, da nedovoljno razume ulogu medija u demokratskom društvu; i drugo, da vrlo dobro razume kako se šalje upozorenje svima koji se usude da misle svojom glavom. Ta vrsta poruke nikada nije slučajna.

Zabrana da se godinu dana bavi uredničkim poslom deluje kao kazna koje bi se postideli i najrevnosniji cenzori prošlog veka. Očito je da je urednička sloboda opasnija nego što smo verovali — barem u očima onih koji su se, izgleda, odlučili da tumače javni interes bez javnosti.

U ime naroda, kažu. S obzirom na to koliko se narod ne slaže sa ovom odlukom, bilo bi učtivo da nam objasne o kom tačno narodu je reč.

Kao kolega, mogu samo da konstatujem - ako je ovo pokušaj disciplinovanja medija, onda je izveden nespretno. Ako je pokušaj zastrašivanja, onda je promašen — jer je pokazao upravo suprotno: da novinarstvo ima snagu koju nijedna presuda ne može da ukine. A Andrijana, kao i do sada, ostaje primer te snage.

BONUS VIDEO