Protekla godina obeležena je kontinuiranim protestima i blokadama, koje su dodatno produbile društvene podele. Umesto dijaloga, na površinu je isplivalo agresivno ponašanje i netrpeljivost, prvo na javnim skupovima, a zatim i među građanima u svakodnevnom životu.

U kulminaciji obračuna sa neistomišljenicima, trinaestogodišnjaka V. R. je grupa vršnjaka fizički i verbalno zlostavljala, bacala petarde na njega, terala ga da ulazi u reku i da viče: "Ja sam ćaci".

- Udarali ga granama, gađali ga kamenjem, snimali ga. Tačnije, jedan dečak je držao telefon i snimao ga, terao ga da vrišti u kameru, da priča da je autističan i da je ćaci. Hvatali su ga za međunožje i terali da ide u Ibar - ispričala je majka.

Kako tenzije traju mesecima, nasilje je postalo normalizovano. U javnom prostoru sve su prisutnije uvrede, pretnje i fizički napadi, a političke etikete koriste se kao oružje.

Odrasli su postavili ton, a deca ga nažalost imitiraju. Kada najmlađi počnu da preuzimaju jezik mržnje i obrasce ponašanja sa ulice, jasno je da problem više nije samo politički sukob, vec duboka društvena erozija.

Umesto da uče o toleranciji i poštovanju različitosti, oni preuzimaju logiku da je drugačiji neprijatelj koga treba poniziti. Ovakva transformacija političke borbe u lično nasilje predstavlja ozbiljno upozorenje za sve nas.

Ova godina pokazala je da dugotrajne blokade i stalna konfrontacija nisu doneli društvu ništa dobro. Umesto političke borbe idejama, dobili smo atmosferu u kojoj je dovoljno da se sumnja u tuđe političko opredeljenje pa da osoba postane meta.

Epilog je da čak i deca ponavljaju te obrasce. Ako se ovakva spirala ne zaustavi, posledice će biti još dublje i teže, naročito za mlade generacije koje tek oblikuju svoje vrednosti.