Priča koja je potresla Srbiju —

bio je 4. novembra žrtva brutalnog vršnjačkog nasilja. Grupa dečaka ga je te večeri, prema svedočenju njegove , zasula petardama, kamenicama, udarala ga granama, šutirala, hvatala za međunožje i primoravala da pred kamerom izgovori da je „ćaci“. Marija je u razgovoru za Alo! opisala događaj i sve što je usledilo nakon napada.

Kako kaže, sve se odigralo uveče nakon folklora, kada je

izašao u kratku šetnju. Ona je ostala kod kuće da dovrši obaveze, ne sluteći tragediju.

„Nakon četrdesetak minuta zazvonio mi je telefon, ali sa broja koji nisam poznavala. Na vezi je bio srednjoškolac sa obližnjeg igrališta koji me zamolio da hitno dođem — rekao je da grupa dece maltretira Vuka“, priča Marija. Igralište je od njihove zgrade udaljeno oko 200 metara, pa je odmah potrčala.

Zatekla je sina preplašenog, ubrzanog disanja i u stanju šoka.

„Šestoro njih je na njega bacalo petarde, tuklo ga granama, kamenjem, šutiralo... Grabili su ga za polni organ, snimali i terali da viče u kameru da je ‘ćaci’. Vuk je bio primoravan da ide ka Ibru, sve se dogodilo svega pedesetak metara od reke, na gradskom keju“, objašnjava majka.

Ubrzo su stigli i ona i Vukov otac, njen bivši suprug. Pozvali su policiju, ali im je rečeno da patrola neće izaći na lice mesta jer počinioci nisu bili tu, već da dečaka odvedu u Hitnu pomoć i nakon pregleda dođu u stanicu.

Vuk je pregledan — vidljive povrede nije imao osim niza crvenih tačkica po temenu, koje su, kako je doktorka rekla, posledica udaraca i trebalo bi da se povuku. Preporučen im je nastavak pregleda kod lekara opšte prakse i psihološka podrška. Od tada su redovni na razgovorima sa stručnjacima.

„Samo je želeo drugarstvo, a zauzvrat je dobio nasilje“

Nakon manje od dve nedelje, Vuk se vratio u školu. Marija kaže da prvih dana skoro nije govorio, a ni danas ne želi da se priseća događaja.

„Kad god bismo pokušali da razgovaramo, rekao bi da mu izvinjenje nije potrebno. Hteo je da se druži sa njima, a oni su ga povredili. Priča kako ga od pomisli na to boli glava, oseća stid i ne želi da o tome razgovara“, kaže potresena majka.

Porodica je ubrzo saznala ko je bio među napadačima. Dve majke dece koja su učestvovala javile su im se.

„Jedna žena je već sutradan došla da razgovaramo — iskreno potresena, ljudski je reagovala. Druga majka nas je kontaktirala tek pre nekoliko dana, nije ranije znala šta se dogodilo. Obe su bile šokirane i saglasne da ovakvo ponašanje dece nije normalno i da problem postoji“, dodaje Marija.

Vuka i dalje zadirkuju — nazivaju ga „ćaci“

Iako je ponovo u školi, situacija nije jednostavna.

„Kada prođe hodnikom, dobacuju mu ‘ćaci’. Savetujemo ga da ignoriše, ali to je teško. Srećom, ima osmaka koji su ga uzeli u zaštitu i rekli da niko ne sme da ga dira. Zahvalni smo učiteljici i školi što su reagovali“, kaže ona.

Porodicu je kontaktirao i Centar za socijalni rad. Nadležne službe uključene su u slučaj i rade svoj deo posla. Marija i njen sin redovno idu na terapije i nadaju se da će cela situacija podstaći promene.

„Samo želim da se ovakve stvari ne ponavljaju. Deca treba da budu deca — bez straha“, zaključuje Marija.