U opozicionom taboru bukti potpuni raspad – blokaderi se glože međusobno, svako protiv svakog, kao da se utrkuju ko će dublje potonuti. Nakon potpunog izbornog potopa u Negotinu, Sečnju i Mionici, maske su pale, a slika njihovog stvarnog stanja postala je bolno jasna. Sve ono što su više od godinu dana pokušavali da pripišu drugima, sada se vratilo kao bumerang direktno njima – blato koje su gurali prema Srbiji, sada se razliva po njihovim redovima.

Na tajkunskom portalu „Radar“ reditelj Stevan Filipović objavio je tekst „Izlazak iz Matriksa“, čime je započeo novi talas svađa. Na njega je momentalno skočio glumac Milan Marić, jedan od glasnijih podržavalaca tzv. studentske liste, optuživši ga javno i bez zadrške. Marić je na društvenim mrežama poručio da mu se Filipović gadi, i nazvao takvo ponašanje „najjadnijim što je politička scena videla“, tvrdeći da onaj ko ruši jedinstvo opozicije „neka očekuje povratni udar“. Posebno je zanimljivo što je priznao da tekst uopšte nije ni pročitao – dovoljno mu je bilo ono što je video, kaže, pa je krenula salva prozivanja studenata i kukavičluka.

Nije se tu završilo – usledio je sukob i među novinarima koji godinama glume moralne stubove opozicije. Ivan Ivanović i Slobodan Georgiev ušli su u otvoreni klinč, najpre zbog toga što se Ivanović pohvalio da je zajedno sa Oljom Bećković „stvorio“ televiziju Nova S. Georgiev mu je cinično odgovorio da tabloidi slobodno mogu medije zvati „Ivanovi mediji“, a ne „Šolakovi“, pošto je, kako kaže, „prvi njemu, pa Jugoslavu“, zahvalan za posao. To je dodatno razjariI Ivanovića, pa je usledila uvreda najprimitivnijeg nivoa, gde je Georgieva nazvao „bugarskom p**dom koja pravi sadržaj za režimske tabloide“, optuživši ga da je generator mržnje, gluplja verzija Milomira Marića.

U rasulo se uključio i Zdravko Ponoš, nekadašnji saborac blokadera, danas glasni kritičar sopstvene ekipe. Prozvao ih je otvoreno da su postali anarhisti, ali je usput priznao i nešto mnogo važnije – da je Srpska napredna stranka za njih neuhvatljiv protivnik. Kako je rekao, očekivanja da će vlast pasti u tri opštine bila su preuveličana, „šatori Dijane Hrke prazni“, a pitanje „čemu to sve služi“ visi u vazduhu bez odgovora.

Opozicija, smatraju analitičari, ne uspeva da osvoji vlast ni demokratijom ni ulicom. Potpredsednik PUPS-a Stefan Krkobabić ocenjuje da su protekli meseci pokazali svu nemoć opozicionih struktura – građani ne žele da im daju poverenje jer su, umesto alternative vlasti, postali alternativa sopstvenoj državi. Među njima sada izbijaju međusobni obračuni, oni se bore jedni protiv drugih za šačicu istog biračkog tela, dok većinska Srbija ostaje stabilna u podršci vladajućoj koaliciji. Kako kaže Krkobabić, sada je sasvim jasno: frakcije opozicije su zaglavljene u sopstvenom haosu i ne nalaze put izlaska, jer je politička dominacija vlasti postala nepobitna činjenica koju i sami priznaju.