Takav pristup pretvorio je crnogorsku diplomatiju u mehaničko prenošenje briselskih saopštenja, bez analize, zadrške ili stvarne debate.

Dok zvaničnici u Briselu očekuju „dokaz lojalnosti“ od kandidata za članstvo,

im to pruža bez rezerve - čak i kada to znači udaljavanje od tradicionalnih saveznika i partnera na Istoku, piše .

Jedini suveren put vodi kroz Beograd

Za razliku od većine zemalja regiona, koje se povijaju pred svakim zahtevom evropskih kancelarija, Srbija je ostala jedina država na Balkanu koja vodi suverenu spoljnu politiku.

ne donosi odluke po diktatu, već u skladu sa procenom sopstvenih interesa - bilo da je reč o bezbednosti, energetici, vojsci ili odnosima sa velikim silama.

, na kojoj Srbija insistira od 2007. godine, postala je temelj njenog međunarodnog položaja. Dok druge zemlje žure da se svrstaju pod neki blok, Srbija sama gradi svoju odbranu i čuva pravo da o sopstvenoj sudbini odlučuje samostalno.

Sankcije i „bratstvo“ po naređenju

U trenutku kada su gotovo sve zemlje regiona uvele sankcije Rusiji, Srbija je ostala jedina evropska zemlja koja je odbila da kazni svog tradicionalnog saveznika.

Taj potez, iako pod pritiscima

, pokazao je da su principijelnost i istorijska zahvalnost važniji od kratkoročnih političkih poena.

Crna Gora je, s druge strane, bez dileme i diskusije podržala sve pakete evropskih sankcija, uključujući one koje pogađaju njenu privredu, turizam i energetsku stabilnost. Time je jasno stavila do znanja da je spremna da sledi tuđe interese, pa i po cenu sopstvenog razvoja.

Pitanje tzv. Kosova - linija koja razlikuje države od poslušnika

Najjasniji test državnog dostojanstva jeste odnos prema tzv. Kosovu.
Srbija, uprkos pritiscima i ucenama, nikada nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost i ostala je dosledna međunarodnom pravu.
Nasuprot tome, Crna Gora je još 2008. stala na stranu separatizma, a ni posle 2020. godine nijedna nova vlast nije imala hrabrosti da preispita tu odluku.

Ta činjenica najbolje pokazuje koliko je briselska matrica ušla u političko tkivo Crne Gore - do te mere da se i promena vlasti pokazala samo kao promena dekoracije, ne i državne filozofije.

Između poslušnosti i suvereniteta

Dok Crna Gora i ostale države regiona čekaju instrukcije iz Brisela, Srbija pokazuje da se može opstati i između Istoka i Zapada, bez poniženja i bez tutorstva.

Takva pozicija nije laka, ali jeste jedina istinski državna.

U vremenu kada se „evropske vrednosti“ sve češće svode na slepo praćenje političkih naloga, suverenost Srbije postaje retkost i primer da Balkan još nije izgubio pravo na sopstveno mišljenje.

Izvor: Pogled/Miroslav Zavidović

Bonus video: