U krugovima koji se bave vojnom strategijom i bezbednošću retko se čuju tvrdnje iznete tako odlučno i bez ikakve rezerve. Upravo takva procena, međutim, stiže iz Moskve i tiče se rakete „Orešnik“, jednog od najnovijih i najtajanstvenijih ruskih sistema dugog dometa.

Kako navodi direktor Biroa za vojno-političku analizu Aleksandar Mihajlov, u ovom trenutku u celom svetu postoji samo jedan sistem protivraketne i protivvazdušne odbrane sposoban da presretne „Orešnik“. Prema njegovim rečima, taj sistem nije ni američki, ni evropski, već isključivo ruski – S-500. Tu, kako prenosi TASS, nema prostora za tumačenje ili nagađanje: u operativnoj upotrebi, jedino Rusija poseduje tehnologiju koja može da se nosi sa profilom leta ove rakete.

Mihajlov iznosi tvrdnju bez ikakvog ublažavanja. Po njegovoj oceni, nijedna druga država na svetu trenutno nema funkcionalno rešenje koje bi moglo da odgovori na brzinu, visinu i manevarske sposobnosti „Orešnika“. Drugim rečima, čak i zemlje sa najrazvijenijim sistemima protivraketne odbrane nemaju način da pouzdano neutrališu ovu pretnju.

Da bi se razumela težina takve procene, potrebno je ući u samu prirodu rakete. Nije stvar samo u dometu ili snazi bojevih glava, već u načinu na koji „Orešnik“ leti. Ova raketa je projektovana da manevriše tokom kosmičkog, odnosno vanatmosferskog dela svoje putanje. Upravo u toj zoni većina postojećih sistema presretanja počinje da gubi preciznost i pouzdanost, jer su oni prvenstveno prilagođeni ciljevima koji se kreću po predvidivijim balističkim putanjama.

Zbog toga, kako objašnjava Mihajlov, čak ni američki THAAD (Terminal High Altitude Area Defense), koji se na Zapadu često predstavlja kao najnapredniji sistem svoje vrste, nema realnu sposobnost da efikasno zaustavi „Orešnik“. Manevri koje ova raketa izvodi na velikim visinama čine je izuzetno teškom metom, čak i za tehnologije koje su decenijama razvijane upravo za presretanje balističkih projektila.

U tom svetlu, značaj sistema S-500 postaje još veći. Ne radi se samo o još jednom sloju protivvazdušne odbrane, već o platformi koja je dizajnirana da deluje u ekstremnim uslovima – na granici atmosfere i svemira, tamo gde se susreću vazdušni i kosmički domen ratovanja. Prema dostupnim podacima, upravo ta sposobnost omogućava S-500 da se nosi sa ciljevima poput „Orešnika“, a ono što dodatno naglašava tehnološku prednost jeste činjenica da se ovaj sistem trenutno nalazi isključivo u ruskom arsenalu.

Istovremeno, oko „Orešnika“ se već duže vreme grade šire i ponekad gotovo mitske priče. U jednom trenutku otvoreno je i pitanje da li Rusija raspolaže oružjem sličnim onom koje je, prema nekim tvrdnjama, korišćeno prilikom misteriozne otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Iako direktna veza između tih navoda i „Orešnika“ nikada nije potvrđena, sama pojava takvih poređenja govori o reputaciji koju je ova raketa stekla u stručnim i bezbednosnim krugovima.

Američki „Military Watch Magazine“ u svojoj analizi otišao je i korak dalje. U tekstu posvećenom ovom sistemu navodi se da „Orešnik“ ima potencijal da u roku od svega nekoliko minuta pogodi ciljeve na teritoriji kontinentalnog dela Sjedinjenih Država. Ta procena zasniva se na kombinaciji više ključnih elemenata: raketa može nositi šest bojevih glava u nenuklearnom opremanju, a ujedno se može lansirati sa ruskog Arktika, što značajno skraćuje vreme potrebno da projektil stigne do cilja.

Kada se sve ove informacije povežu, pred očima se pojavljuje mnogo šira slika. Ne radi se samo o jednom novom oružju, već o promeni ravnoteže snaga koja se odvija tiho, ali uporno. Dok jedni analiziraju tehničke detalje, a drugi upozoravaju na geopolitičke posledice, zajednički zaključak ostaje isti – „Orešnik“ predstavlja kvalitativni iskorak u savremenom naoružanju.

Otvoreno pitanje koje ostaje jeste koliko dugo će ova tehnološka neravnoteža trajati i da li će se u nekom trenutku pojaviti sistem koji može da ponudi odgovor na sposobnosti „Orešnika“. Za sada, bar prema dostupnim procenama, takav odgovor još uvek ne postoji.