Kosovska predsednica danima unazad se sastaje sa međunarodnim zvaničnima i od svih njih traži istu stvar: "Pomozite u lobiranju za Kosovo", piše KoSSev.

Ona traži pomoć kako bi tzv. Kosovo osiguralo nova priznanja i učlanjenja u međunarodne organizacije, navodi taj portal i dodaje da je, nakon Nemačke i Kostarike, iste zahteve uputila i Finskoj, Irskoj i Gvajani.

Kosovska predsednica boravi u SAD, gde se održava 76. sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Ona se juče sastala sa predsednikom Kostarike Karlosom Alvaradom Kuesadom. Zahvalila mu se na priznanju kosovske nezavisnosti, ali i zatražila od njegove zemlje da pomogne Kosovu u lobiranju za nova priznanja, što je, kako navode iz kosovskog predsedništva, predsednik Kostarike pristao da učini.

Juče se Osmanijeva sastala i sa predsednikom Gvajane Mohamedom Irfanom Alijom. I na ovom sastanku je zatražila podršku za lobiranje kod država u Centralnoj i Južnoj Americi, radi priznavanja Kosova.

Predsednik Ali je, dodaju iz kosovskog predsedništva, kazao da podržava Kosovo i izrazio je spremnost institucija Gvajane da intenziviraju odnose sa Kosovom i ponovo je istakao podršku procesu učlanjenja u međunarodne organizacije.

Na sastanku sa predsednikom Finske Saulijem Niinistom, Vjosa Osmani je kazala da je brza integracija Kosova i ostalih u regionu u EU i NATO preduslov očuvanju stabilnosti u regionu u kojem, kako je naznačila, "sve više prete postupci srpskog režima, koji je nastavak mentaliteta devedesetih".

Svom kolegi iz Finske kazala je da njegova zemlja u potpunosti poznaje "konstantnu pretnju slobodi suverenih država, jer se dugo vremena suočavala sa ruskom pretnjom koja je slična srpskoj, a sa kojom se suočava region Balkana".

Predsedniku Finske se ujedno požalila i na to da se Srbija "nikada nije izvinila za izvršene zločine" i da, kako je rekla, "i dalje drži kao taoce blizu 2.000 prisilno nestalih ljudi tokom nedavnog rata na Kosovu".

Vjosa Osmani se juče ujedno sastala i sa ministrom spoljnih poslova Irske Simonom Kovenejem, kojem se zahvalila na podršci, ali i kazala da se nada da će njegova zemlja biti "glas podrške" Kosovu u međunarodnim insititucijama u kojima još nije prisutno i pomoći mu u njegovoj evroatlantskoj perspektivi.

I irskom zvaničniku je kazala da "Srbija ulaže napore da destabilizuje region", kao i da bi EU trebalo da izvrši pritisak na zvanični Beograd, da od toga odustane.

Svim zvaničnicima sa kojima se susrela Vjosa Osmani je prenela istu poruku – dijalog Beograda i Prištine ima smisla, jedino ukoliko na kraju dovede do uzajamnog priznanja "u sklopu trenutnih granica i prema aktuelnom ustavnom poretku".

Podsetimo, 4. septembra prestao je da važi jednogodišnji moratorijum kojim se Priština obavezala da neće tražiti učlanjenja u međunarodne organizacije. Prestankom važenja moratorijuma koji je dogovoren u sklopu Vašingtonskog sporazuma u Beloj kući, 4. septembra prošle godine, takođe se gasi i obaveza Beograda – da ne lobira protiv priznanja Kosova ili učlanjenja u međunarodne organizacije.

Sa početkom septembra ujedno je u Beogradu i Prištini sve češće počelo da se govori o lobiranju. Iz Prištine su najavljivali nova priznanja, a iz Beograda da prva kandidatura Prištine otvara prostor za povlačenja priznanja.

Nedavno je i kosovski premijer počeo sa najavama apliciranja za nova međunarodna priznanja. Kazao je da će do toga doći nakon što kosovsko ministarstvo spoljnih poslova završi sa izradom analize.