U Evropskoj uniji se sve ozbiljnije razmatra primena najstrože moguće mere prema jednoj članici – tzv. "nuklearne opcije" iz člana 7. U fokusu je Mađarska, a predvodnik inicijative je Danska, čija ministarka za evropska pitanja Meri Bjere poručuje da je krajnje vreme za oštriju reakciju Unije.

– Još uvek vidimo kršenje temeljnih vrednosti – izjavila je Bjere, dodavši da je zbog toga potrebno nastaviti postupak prema članu 7. i otvoriti novu debatu o Mađarskoj.

Član 7. Ugovora o EU omogućava državama članicama da glasaju o sankcionisanju ili suspendovanju članice koja ozbiljno i trajno krši osnovne vrednosti Unije. Ova klauzula se često naziva "nuklearnom opcijom" jer omogućava čak i oduzimanje prava glasa toj zemlji u institucijama EU – što bi bio presedan.

Uprkos višegodišnjim optužbama iz Brisela na račun Mađarske zbog problema s vladavinom prava, slobodom medija i nezavisnošću pravosuđa, EU do sada nije sprovela ovu meru do kraja.

Međutim, Bjere smatra da je trenutak za odlučnije korake – uključujući i ograničavanje pristupa evropskim fondovima za zemlje koje narušavaju zakone i vrednosti EU, prenosi Politico.

Danska ministarka se osvrnula i na konstantno protivljenje Mađarske članstvu Ukrajine u EU, poručivši da je Danska "spremna da razmotri sve političke i praktične načine da se ide napred".

U praksi, to bi značilo da bi EU mogla suspendovati pravo glasa Mađarskoj u vezi sa pitanjima kao što je proširenje Unije, čime bi Budimpešta izgubila mogućnost da koristi veto – konkretno na članstvo Ukrajine.

Kako Mađarska i dalje oštro blokira evropski put Ukrajine, sve su češće spekulacije da bi Evropska komisija mogla odlučiti da privremeno odvoji Ukrajinu i Moldaviju kao kandidate, i da prva otpočne formalne pregovore sa Kišinjevom.

Međutim, Bjere je jasno istakla da Danska nije spremna da podrži takvo razdvajanje kandidatura. Moldavija i Ukrajina su zajedno napredovale ka članstvu u EU, i svaki pokušaj da se taj tandem razdvoji bio bi politički rizičan i kontroverzan.