Okrivljeni 28-godišnji norveški državljanin, čije ime nije objavljeno, priznao je činjenice iz optužnice, ali je negirao krivicu, preneo je AP.

Sud ga je proglasio krivim po pet tačaka optužnice za špijunažu, dok je oslobođen optužbi za tešku korupciju.

Prema navodima tužilaštva, on je stranim agentima dostavio informacije o američkim diplomatama, planovima prostorija ambasade i bezbednosnim procedurama.

Kako je objavio norveški javni servis NRK, motiv za kontakte s Rusijom i Iranom bila je, između ostalog, američka podrška Izraelu i rat u Gazi. Advokatska kancelarija Elden, koja je branila optuženog, saopštila je da presuda otvara važno pitanje o tome šta se prema norveškom zakonu smatra špijunažom.

- Lagao je da ima bezbednosnu dozvolu i preuveličavao svoju ulogu pred agentima drugih zemalja. Imao je pristup na nivou domara. Informacije koje je podelio bile su bezvredne i nisu mogle da naškode bilo kome ni bilo kojoj državi - rekla je advokatica Inger Zadig.

Optuženi je u vreme hapšenja, u novembru prošle godine, bio student bezbednosti i pripravnosti na Arktičkom univerzitetu Norveške (UiT).

To je drugi slučaj u poslednjih nekoliko godina u koji je umešan student tog univerziteta.

Tanjug

BONUS VIDEO