Jedna od najpoznatijih i najpotresnijih fotografija Holokausta, koja prikazuje nemačkog vojnika kako uperuje pištolj u glavu čoveku na kolenima ispred jame sa leševima, decenijama je bila obavijena misterijom. Fotografija je dugo bila poznata pod pogrešnim nazivom „Poslednji Jevrejin u Vinici“.

Sada je nemački istoričar Jirgen Mateus, uz pomoć veštačke inteligencije i detaljnih arhivskih istraživanja, uspeo da identifikuje ubicu i precizno utvrdi gde i kada je zločin izvršen. Rezultati istraživanja objavljeni su u prestižnom časopisu Zeitschrift für Geschichtswissenschaft (Časopis za istorijsku nauku).

Egzekucija se odigrala 28. jula 1941. godine, najverovatnije u ranim popodnevnim satima, u citadeli grada Berdičiva u današnjoj Ukrajini. Grad, udaljen oko 150 kilometara jugozapadno od Kijeva, vekovima je bio značajan centar jevrejskog života. Masakr su sproveli pripadnici specijalne jedinice „Einsatzgruppe C“, čija je misija bila „čišćenje“ regiona od Jevreja i partizana, uoči Hitlerove posete.

Među egzekutorima bio je i Jakobus Onen, nastavnik francuskog, engleskog i fizičkog, rođen 1906. godine u nemačkom selu Tihelvarf, nedaleko od holandske granice, prenosi Gardijan.

Identifikacija uz pomoć veštačke inteligencije

Proces identifikacije bio je dug i zahtevao kombinaciju tradicionalnog istraživanja arhiva, slučajnih otkrića, doprinosa kolega i rada volontera iz organizacije Belingket. Volonteri su, na osnovu porodičnih fotografija, uz pomoć veštačke inteligencije uporedili lik Jakobusa Onena sa vojnika na čuvenoj slici.

„Podudarnost je izuzetno visoka, prema procentima koje algoritam pokazuje“, rekao je Mateus, dodajući da istorijske fotografije nikada ne mogu pružiti apsolutnu sigurnost kao savremene forenzičke analize. Ipak, snažna fizička sličnost i brojni indirektni dokazi naveli su ga da objavi nalaze. „Ovo nije čarobni metak – samo je jedan od alata. Ljudski faktor ostaje ključan“, naglasio je istoričar.

Ko je bio Jakobus Onen

Onen se pridružio nacističkoj partiji pre nego što je Hitler došao na vlast 1933. godine. Poticao je iz obrazovane porodice, voleo je putovanja i učenje jezika. „Onda dolazi njegovo raspoređivanje na istok i, očigledno, evo ga tu gde stoji“, rekao je Mateus. „Motivacija je jedno od najtežih pitanja – čini se da je pozu zauzeo da ostavi utisak.“

Onen nikada nije unapređen izvan nižeg čina i poginuo je u borbi u avgustu 1943. godine. „Učešće u ovakvim ubistvima smatralo se podrazumevanim i nije donosilo nikakve dodatne poene u tim jedinicama smrti“, zaključio je Mateus.

Masakri na istočnom frontu

U svojoj knjizi „Gerahmte Gewalt“ (Uokvireno nasilje), Mateus analizira foto-albume koje su Nemci pravili na istočnom frontu, uključujući i masakr u Berdičevu. Od oko 20.000 Jevreja u Berdičevu pre dolaska Nemaca 1941. godine, početkom 1944. godine preživelo ih je samo 15. Mateus ističe da su fotografije smatrane „trofejima“ sa masovnih egzekucija i da razbijaju mit da je nemačko stanovništvo bilo neupućeno u genocid.

„Masovne egzekucije u ovom formatu trajale su do poslednjeg dana nemačke okupacije na istoku. Ova fotografija je podjednako važna kao i fotografija kapije u Aušvicu, jer prikazuje neposrednu konfrontaciju između ubice i žrtve“, objašnjava Mateus.

Potraga za identitetom žrtve

Mateus sada pokušava da identifikuje čoveka u odelu sa fotografije, u saradnji sa ukrajinskim kolegom Andrijem Mahaletskim, koristeći sovjetske arhive lokalnih zajednica. On ističe da veštačka inteligencija može pomoći ako se pronađu uporedive fotografije, ali zadatak je izuzetno težak jer su imena žrtava sa istoka uglavnom ostala anonimna osam decenija kasnije.

„Bilo je više od milion žrtava u okupiranom Sovjetskom savezu. Većina njih je nepoznata, baš kao što su počinioci želeli“, dodaje Mateus.