Prigušene detonacije i mlazovi mehurića koji su kasne septembarske noći 2022. probili površinu Baltičkog mora bukvalno su razneli

Od prvog trenutka sumnja je kružila oko Rusije, a čak su i Sjedinjene Države morale da se javno peru od optužbi. Danas, dok se Nemačka priprema da krivično goni navodne ukrajinske saboterе, intriga je još veća – posebno jer Poljska, izgleda, pokušava da zaustavi slučaj kako bi zaštitila svoju savezničku Ukrajinu.

Berlin je izdao naloge za hapšenje dvojice Ukrajinaca: Volodimira Žuravljova, uhapšenog u Poljskoj, i Serhija Kuznjecova, uhapšenog u Italiji. Ali poljski sud je sredinom oktobra oslobodio Žuravljova i time Berlinu porušio planove. Sudija je u presudi naveo da bi sabotaža bila „opravdan odgovor“ Ukrajine na rusku agresiju. Žuravljov, koji tvrdi da nema veze sa eksplozijom, opisan je od strane nemačkih tužilaca kao „obučen ronilac“ uključen u postavljanje eksploziva na Severni tok 1 i 2.

Drugi osumnjičeni, Serhij Kuznjecov, bivši ukrajinski vojnik i navodni koordinator čitave operacije, čeka odluku o izručenju Nemačkoj iz Italije – uprkos tome što poriče krivicu.

Poljska: „Problem nije što je Severni tok dignut u vazduh – problem je što je uopšte izgrađen“

Poljski premijer Donald Tusk otvoreno je poručio da Varšava ne želi da učestvuje u gonjenju Ukrajinaca. Po njemu, Evropa nikada nije ni smela da dozvoli izgradnju gasovoda koji je Moskvi dao ogroman uticaj. Stav Poljske izazvao je podelu u Evropi, pa je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto taj pristup nazvao „šokantnim“, uz poruku da „Evropa ne sme biti mesto gde premijeri brane teroriste“.

Bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis upozorava da se slučaj ne može posmatrati izolovano: sve se, kaže, vraća na rusku agresiju i dugogodišnja upozorenja istočnih zemalja.

Nemačka ne odustaje

Za razliku od Danske i Švedske koje su odustale od istrage, Nemačka je ostala uporna. Stručnjaci kažu da Berlin želi da pokaže da je pravna država – ali i da utiša desničarske populiste iz AfD-a, koji optužuju vladu da prikriva istinu.

Nemačka je decenijama imala ogromnu korist od ruskog gasa – 2016. gotovo 30% svih potreba dolazilo je iz Rusije. Političke veze bile su duboke: bivši kancelar Gerhard Šreder direktno je prešao u vrh Gasproma i Rosnjefta. Kritičari tvrde da je upravo ta zavisnost zaslepljivala Evropu tokom ruskih agresija u Gruziji 2008. i Ukrajini 2014.

Angela Merkel je u svojim memoarima Severni tok 2 nazvala „reliktom propale investicije“.

Evropa se odvojila od ruskog gasa – i nema povratka

Misterija oko eksplozija i dalje truje odnose unutar EU, baš u trenutku kada je jedinstvo protiv Rusije ključno. Ali jedna je stvar jasna: Evropa se od ruskog gasa odvojila brže nego što je iko očekivao. Udeo ruskog gasa u evropskom uvozu pao je sa preko 40% u 2021. na samo oko 11% u 2024.

Kako je rekao estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna:

„Pravo mesto za Severni tok 2 je na dnu mora – u komadima.“

BONUS VIDEO