U uvodnom obraćanju,

poziva na preispitivanje društvenih vrijednosti, odnosa prema Srbima u Crnoj Gori i moralne odgovornosti onih koji odlučuju.

Živimo u dvadeset prvom veku, ispunjenom svim neljudskim osobinama koje ne pripadaju ljudskom soju.
Tako nam dođe sve neljudsko normalno i činimo sve da tu nenormalnu pojavu relativizujemo. A sve što je normalno, moralno i vredno ljudskog dostojanstva, prihvatamo kao iznenađenje, uz čuđenje: zar još postoji čojstvo u modernom vremenu ludila i razvrata?

U tom sunovratu ljudskog roda biramo lakšu stranu ljudskog ponora, da se ne izdvojimo iznad proseka mase koja je navukla ludačku košulju, koju i sami navlačimo bez obzira na posledice - jer nam je u njoj komfornije.

Hrvatski ekstremizam i zapadna podrška

Nije mi za Zagreb, običnu palanku, koji nema čime ljudskim da se ponosi. Postali su centar nacizma za Balkan i to je njihova lična karta. Uz antisrpski narativ i

čuje se za njih. U tom poslu im pomaže kolektivni Zapad i hrani ih ideologijom četvrtog rajha kojim živimo u ovom veku.

Navikli smo na Hrvate koji nemaju stida. Njihovi zločini koje su činili kroz vreme postali su njihov ponos. Nije uzalud na jednom spomeniku u Bavarskoj, negde iz sedamnaestog veka, zapisano: „Sačuvaj me Bože kuge i Hrvata.”

Konvertiti u Crnoj Gori

Brinu me oni konvertiti u Crnoj Gori koji su promenili veru za večeru. Oni koji slušaju na svom kućnom pragu zločinačku parolu „Ubi, ubi Srbina”, i još pride, kao „dobri domaćini”, dočekuju ih po podgoričkim pabovima uz pesme

koji slavi zločine nad srpskim narodom...

Zar im nisu preči komšije i braća Srbi sa kojima dele ulicu, ulaz u zgradu?

Bolesno ćutanje institucija

Taj muk Crnogoraca i crnogorskih zvaničnika (čast izuzecima) čuje se do neba!
Taj bratski i komšijski muk i relativizacija zločinačkih poruka boli do srži. Boli saznanje da su Srbi dobili još jednog mrzitelja u svojoj braći po krvi i veri - i vekovnu potvrdu da je bratska mržnja najveća kad se useli u dušu nedozrelih i nedorečenih ljudi koji imaju poriv da se dokažu nečim, pa makar i mržnjom prema bližnjem.

Pa dođemo do sledeće karakterne osobine onih koji grade svoju budućnost na mržnji i zločinima nad srpskim narodom:

Kroz šuplje im glave vjetar duva
Zera mozga za lijeka nema
Da načini zaklon od promaje.
Kako dune krivac il’ sjeverac
Tako zviždi isprana lobanja
Okećući glavu vjetrovima...

Poniženje trećine stanovništva

Zabrinjavajuća je bezkičmenost zvanične Crne Gore u odnosu prema Hrvatskoj.
Još više zabrinjava odnos prema trećini stanovnika koji se Srbima zovu - koji su zvanično poniženi, uvređeni, asimilovani, nacionalno oštećeni već osamdeset godina, a najviše poslednjih dvadeset.

Gubitak dostojanstva

Svestan sam da kupimo mrve sa astala liberalno-korporativne hobotnice koje nemaju moralnog začina.
I nije sve u zaposlenju i punom tanjiru.

Nekada su se

prepoznavali po čojstvu - danas po konvertitstvu.
To je ogromna razlika između naših predaka koji su ginuli za svoje i naše dostojanstvo.
Mi smo dostojanstvo izgubili. Kada se prisetimo ljudskog dostojanstva, pozivamo se na pretke, jer je među nama to ostalo samo u tragovima.

Gospodo koji odlučujete u Crnoj Gori, vratite nam dostojanstvo da se prepoznajemo kao ljudi i poštujemo kao braća ili komšije...

U ime

Željko Čurović

Bonus video: