Evropska unija mesecima pokušava, za sada bez uspeha, da pronađe pravni model za korišćenje oko 140 milijardi evra ruske državne imovine zamrznute u EU, uglavnom u Belgiji, kako bi se pomoglo Kijevu. Novac je hitno potreban, jer bi Ukrajina početkom naredne godine mogla da ostane bez sredstava.

Pregovori u Briselu sada su u izuzetno osetljivoj fazi, priznali su diplomati, dok visoki zvaničnici pokušavaju da dovrše pravni tekst koji bi omogućio korišćenje zamrznute imovine kao kolaterala za zajam ukrajinskoj vladi.

Zelenski priznao da plan stavlja Ukrajinu pred težak izbor

Međutim, novi američki plan od 28 tačaka za prekid vatre uključuje konkurentsku ideju: korišćenje iste imovine za američki program obnove Ukrajine nakon primirja. Prema dokumentu, Sjedinjene Države bi pritom zadržale “50 odsto” profita.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da Trampov plan stavlja njegovu zemlju pred jedan od najtežih trenutaka u istoriji, mogući izbor između gubitka “dostojanstva” i gubitka “ključnog partnera”.

Više diplomata i zvaničnika EU priznalo je da strahuje kako bi predlog američkog izaslanika Stiva Vitkofa mogao da uništi izglede da 27 država članica postigne dogovor o evropskom predlogu zajma. Evropski lideri nadali su se da će zaključiti dogovor o takozvanom “reparacionom zajmu” na ključnom samitu narednog meseca.

Jedno od najtežih pitanja za ukrajinske saveznike

Bivši francuski zvaničnik, koji je kao i ostali sagovornici tražio anonimnost zbog osetljivosti teme, nazvao je Vitkofovu ideju “naravno, skandaloznom”. “Evropljani se iscrpljuju tražeći održivo rešenje da se ta sredstva iskoriste u korist Ukrajinaca, a Tramp želi da na njima profitira. Ovaj predlog će verovatno svi odbiti”, rekao je on.

Jedan visoki zvaničnik EU u Briselu ismejao je američki plan i naglasio da, šta god Tramp želeo, nema ovlašćenja da odmrzne sredstva koja se nalaze u Evropi, prenosi Politico.

Zvaničnik jedne države članice reagovao je psovkom, dok je jedan evropski političar poručio: “Vitkof mora da poseti psihijatra.”

Pitanje korišćenja ruske zamrznute imovine jedno je od najtežih za ukrajinske saveznike, uz čitave slojeve pravnih, političkih, bezbednosnih i ekonomskih rizika. Najveći problem je to što se većina sredstava nalazi u Belgiji, u sistemu Euroclear, što Belgiju izlaže mogućim ruskim odmazdama.

Belgija je zabrinuta pa oklijeva

EU predlaže da se sredstva koriste kao obezbeđenje za zajam Ukrajini, koji bi se vraćao samo ako Rusija pristane da plati ratnu odštetu nakon mirovnog sporazuma.

Ali Belgija okleva da da zeleno svetlo zbog bojazni da bi mogla postati finansijski odgovorna ako bi Rusija pokušala da povrati novac. Time se sukobila sa državama članicama koje traže brže delovanje.

Juče su diplomati rekli da strahuju da će Trampov plan dodatno otežati ubeđivanje Belgije. Jedan zvaničnik EU izjavio je da američki predlog daje argument protiv evropskog zajma, jer bi Unija kasnije bila pod pritiskom da odmrzne sredstva u sklopu posleratnog dogovora, što bi moglo ostaviti evropske poreske obveznike odgovornima da Rusiji vrate novac.

Jedan diplomat dodao je da ideja o američkom profitu na sredstvima koja se nalaze u Evropi “zvuči kao klasični Tramp”, navodi Politico.

Šta stoji u Trampovom planu?

Detalji američkog plana i dalje su nejasni, ali dokument jasno pokazuje da administracija američkog predsednika ima ambicije u vezi sa zamrznutom imovinom: 100 milijardi dolara “uložilo bi se u američki program obnove i ulaganja u Ukrajinu”, a “Sjedinjene Države dobile bi 50 odsto profita”.

Evropa bi dodala još 100 milijardi, a zamrznuta sredstva u Evropi bila bi odmrznuta. Ostatak ruske imovine bio bi uložen u “poseban američko-ruski investicioni instrument za zajedničke projekte u sektorima koji jačaju globalnu stabilnost i međusobne ekonomske interese”.

Plan je izazvao duboku zabrinutost u evropskim prestonicama da se američki predsednik priprema da prisili Ukrajinu na mirovni sporazum koji bi išao u korist Vladimiru Putinu. Zelenski je juče telefonom razgovarao sa liderima Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva kako bi koordinisali naredne korake.

Evropski lideri uverili su ga da ostaju posvećeni “pravednom” miru. “Složili su se da svaki dogovor koji utiče na evropske države, Evropsku uniju ili NATO zahteva odobrenje evropskih partnera ili konsenzus saveznika”, stoji u saopštenju posle razgovora.

BONUS VIDEO