U telefonskom razgovoru 14. oktobra, koji je trajao nešto više od pet minuta,

Vitkof je, navodno, takođe savetovao Ušakovu da predloži ruskom predsedniku da organizuje telefonski razgovor Trampa i Putina, neposredno pre posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beloj kući.

Trampov plan za Gazu od 20 tačaka navodno je poslužio kao referentna tačka za Vitkofa.

- Uradili smo Trampov plan od 20 tačaka, 20 tačaka za mir, pa mislim da bismo možda mogli da uradimo isto sa vama - navodno je rekao Vitkof

- Priča dokazuje samo jednu stvar: specijalni izaslanik Vitkof skoro svakodnevno razgovara sa zvaničnicima u Rusiji i Ukrajini kako bi postigao mir - što je upravo razlog zašto ga je predsednik Tramp imenovao - rekao je direktor komunikacija Bele kuće Stiven Čeung.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije odmah odgovorio na Blumbergov upit.

Vitkofova taktika

Kako se navodi, razgovor između Ušakova i Vitkofa pruža prvi direktan uvid u Vitkofovu taktiku u pregovorima sa Rusijom i u ono što izgleda kao početni oblik mirovnog predloga od 28 tačaka koji se pojavio ranije ovog meseca - a koji SAD sada pokušavaju da nametnu Ukrajini kao osnovu za sporazum.

Putin je ovog meseca izjavio da veruje da bi američki plan mogao biti iskorišćen kao osnova za mirovni sporazum. Na sastanku ruskog Saveta bezbednosti, rekao je da 28 tačaka još nije detaljno razmatrano sa SAD, ali da je Moskva dobila kopiju.

Tramp je u utorak rekao da je naredio Vitkofu da se sastane sa Putinom u nadi da će plan konačno biti finalizovan.

- Početni mirovni plan od 28 tačaka, koji su sastavile Sjedinjene Države, dodatno je usavršen uz doprinos obe strane i ostalo je samo nekoliko otvorenih tačaka - rekao je predsednik Tramp na Truth Social-u.

Blumberg navodi da je u vreme telefonskog razgovora Vitkofa i Ušakova, Tramp uživao u uspehu svoje inicijative za okončanje rata u Gazi. Samo dan ranije, postao je prvi predsednik SAD od 2008. godine koji se obratio izraelskom Knesetu, nakon što je obezbedio oslobađanje poslednjih 20 živih talaca koje je držao Hamas.

Otprilike u to vreme, Trampov stav prema Putinu počeo je da deluje sve hladnije. Pripremajući se za sastanak sa Zelenskim 17. oktobra, razgovarao je o isporuci raketa dugog dometa „Tomahavk“ Ukrajini, razmatrao nove sankcije protiv Rusije i otvoreno izrazio svoje frustracije Putinom.

„Ne znam zašto on još uvek vodi ovaj rat“, rekao je Tramp 14. oktobra, istog dana kada je Vitkof razgovarao sa Ušakovom. „On jednostavno ne želi da ga okonča. Mislim da se to veoma loše odražava na njega.“

Tokom razgovora sa Ušakovom, Vitkof je navodno rekao ruskom zvaničniku da duboko poštuje Putina i da je rekao Trampu da veruje da je Rusija oduvek želela mir.

„Zelenski dolazi u Belu kuću u petak“, navodno je rekao Vitkof Ušakovu, „Ići ću tamo jer oni žele da budem tamo, ali mislim da bi bilo dobro da, ako je moguće, imamo poziv od vašeg šefa pre tog sastanka u petak.“

Ušakov je navodno pitao da li bi bilo „korisno“ da Putin pozove Trampa. Vitkof je navodno rekao da hoće.

Navodno je takođe preporučio da Putin čestita Trampu na sporazumu o Gazi, kaže da ga Rusija podržava i da poštuje predsednika kao čoveka mira. „To bi moglo da dovede do veoma dobrog razgovora“, navodno je rekao Vitkof.

- Evo šta mislim da bi bilo sjajno. Možda biste mogli da kažete predsedniku Trampu: znate, Stiv i Juri su razgovarali o veoma sličnom mirovnom planu od 20 tačaka i to bi moglo biti nešto što bi pokrenulo stvari, otvoreni smo za te ideje - navodno je dodao Vitkof.

Ušakov je, kako se navodi, očigledno prihvatio neke od saveta. Putin će „tada čestitati“ i reći da je „gospodin Tramp pravi čovek mira“, navodi se u tekstu.

„Hajde da govorimo optimističnije“

Tramp i Putin su razgovarali dva dana kasnije, na zahtev Rusije, a američki predsednik je dvočasovni razgovor opisao kao „veoma produktivan“. Zatim je najavio sastanak sa Putinom u Budimpešti, samit koji se još nije održao, i pomenuo da mu je Putin čestitao na sporazumu o Gazi.

U nastavku komunikacije koju Blumberg ima u svom posedu, Vitkof se u Majamiju sastao sa Kirilom Dmitrijevim, još jednim višim savetnikom Kremlja. Dmitrijev je navodno proveo tri dana u Majamiju od 24. oktobra.

Dmitrijev i Ušakov su 29. oktobra ponovo razgovarali telefonom na ruskom i navodno razgovarali o tome koliko snažno Moskva treba da insistira na svojim zahtevima u mirovnom predlogu, piše Blumberg, navodeći da je pregledao drugi snimak.

- Dok su dva Putinova savetnika razmatrala različite opcije, Ušakov se zalagao za „maksimalno“ ispunjavanje zahteva. Brinuo se da bi u suprotnom SAD mogle pogrešno protumačiti određene predloge, zatim nešto izbaciti, a zatim tvrditi da je postignut dogovor - što bi moglo potpuno da ometa pregovore - navodi se u tekstu.

Dmitrijev, koji je na čelu Ruskog fonda za direktne investicije, predložio je da se dokument neformalno podeli sa Amerikancima. Bio je uveren da će, čak i ako SAD ne prihvate celu rusku verziju, bar prihvatiti nešto što je veoma slično njoj.

Kasnije je uverio Ušakova da će se pridržavati dogovorenih smernica, a Ušakov bi kasnije mogao da razgovara o dokumentu sa „Stivom“. Blumberg nije mogao da potvrdi koje je tačno predloge Rusija podelila sa Amerikancima niti koliko su oni uticali na konačni nacrt od 28 tačaka. Međutim, od tada je Ukrajina pod intenzivnim pritiskom da prihvati predlog koji je Vitkof sastavio uz pomoć svojih sagovornika iz Kremlja. Američki zvaničnici su pretili da će prekinuti ključne obaveštajne podatke ukrajinskoj vojsci ako Zelenski odbije predlog. Kijev je, podsećamo, uspeo da izvuče neke ustupke nakon razgovora sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom u nedelju. Vašington je ubeđen da uspori.

Prema uslovima koje su predložile SAD, Ukrajina bi morala da povuče svoje trupe iz delova Donbasa koje Rusija nije uspela da zauzme silom. To područje bi postalo neutralna demilitarizovana zona, međunarodno priznata kao ruska.

Moskva bi takođe dobila de fakto priznanje svojih teritorijalnih pretenzija prema Krimu, Lugansku i Donjecku. Veliki deo ostatka linije fronta, uključujući Herson i Zaporožje, bio bi zamrznut. Ukrajina i njeni evropski saveznici insistiraju da rat treba da se zaustavi na sadašnjim linijama.

To su neki od uslova koje su Vitkof i Ušakov očigledno osetili u svom razgovoru prošlog meseca, navodi se.

- Mogu vam reći šta je potrebno da se postigne mirovni sporazum. Donjeck i možda neka razmena teritorija negde. Ali umesto da tako pričamo, hajde da pričamo optimističnije, jer mislim da ćemo postići sporazum. Predsednik će mi dati mnogo prostora i slobode da postignem dogovor. Dakle, ako možemo da stvorimo priliku da posle ovoga kažemo da sam razgovarao sa Jurijem, mislim da bi to moglo da dovede do velikih stvari - navodno je rekao Vitkof.

- U redu. Zvuči dobro - navodno je odgovorio Ušakov.

BONUS VIDEO