Služba će trajati 10 meseci, a namenjena je mladima od 18 i 19 godina. Već do 2035. godine vlasti planiraju se da se godišnje prima do 50 hiljada dobrovoljaca, navode mediji. 

"Ne možemo se vratiti na regrutaciju, ali nam je potrebna mobilizacija nacije za sopstvenu odbranu. Ne protiv ovog ili onog neprijatelja, već da bismo bili spremni i da bismo bili poštovani", saopštio je Makron, prenosi TASS.

Kako je istakao Makron, vojnici će služiti vojsku isključivo na teritoriji Francuske. 

"Cilj nove nacionalne službe je jačanje odbrambene spremnosti. Nacionalna služba se tiče nacionalne teritorije, jer se radi o mobilizaciji da se branimo", rekao je francuski predsednik.

Prema njegovim rečima, mladi će se prijavljivati dobrovoljno tokom Dana državljanstva i odbrane, a program će biti "čisto vojni". Makron je precizirao da parlament, u slučaju velike krize, može da odobri mobilisanje dodatnih mladih ljudi čije su veštine prethodno evidentirane. On je, međutim, istakao da bi takva situacija bila "izuzetak".

Ocenio je da povratak na nekadašnju obaveznu vojnu službu nije rešenje.

"Mladi ljudi žude za slobodom i posvećenošću. Postoji generacija spremna da ustane za otadžbinu", poručio je Makron.

Predsednik Francuske je ranije najavio novu mogućnost dobrovoljne vojne službe za francusku omladinu, dok se univerzalna obavezna regrutacija ne razmatra. Makron je jasno istakao da dobrovoljci nacionalne službe neće biti slani na prvu liniju fronta i da program ne uključuje angažman u Ukrajini.

Očekuje se da će vojna služba biti otvorena i za mlade muškarce i za žene, a detalji planova biće objavljeni danas.

Francuska planira dodatnih 6,5 milijardi evra vojnih izdataka u naredne dve godine, s ciljem da 2027. godine potroši 64 milijarde evra godišnje na odbranu, što bi bilo dvostruko više nego kada je Makron preuzeo dužnost 2017. godine. Trenutno vojska broji oko 200.000 aktivnih vojnika i više od 40.000 rezervista, a planira se povećanje broja rezervista na 100.000 do 2030. godine.

Francuska je obustavila obaveznu vojnu službu 1997. godine pod Žakom Širakom, ali nekoliko drugih evropskih zemalja.

Nemačka planira novu dobrovoljnu vojnu službu, Belgija ohrabruje mlade za prijave u vojne programe, dok Poljska uvodi program obuke rezervista s ciljem obučavanja 100.000 dobrovoljaca godišnje od 2027. godine.

U Evropi obaveznu vojnu službu i dalje imaju Austrija, Kipar, Hrvatska, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Letonija, Litvanija i Švedska, dok Norveška, koja nije članica EU, ima obaveznu službu za oba pola.