U izjavi koju je dao za Fajnenšel tajms, Dragone je upozotio da se NATO u sajver domenu uglavnom ponaša tako što reaguje tek nakon što Rusija izvrši napad, sabotažu ili pvoredu vazdušnog prostora. Zato se razmatra proakcivni pristup i mogućnost preventivnog digitalnog udara. 

Međutim, ako NATO preduzme digitalni udar prvi, a Rusija odgovori masovnim sajber napadima, da li se to tumači kao akt prema kojem se aktivira član 5?

U tom slučaju, NATO bi zapravo isprovocirao Rusiju da svojim odgovorom aktivira ovaj član Alijanse. 

Šta tačno kaže član 5 NATO-a

Član 5 je osnovni stub kolektivne bezbednosti NATO-a. On predviđa da se napad na jednu članicu tretira kao napad na sve članice. 

Međutim, važno je razumeti kako se on aktivira. 

Da bi se član 5 aktivirao, pre svega mora postojati "oružani napad" na neku od članica.

Države članice zatim pojedinačno odlučuju o meri pomoći. Dakle, suvereno pravo svake članice je da oluči da li i u kojoj meri će pomoći na osnovu člana 5. 

Zatim, aktivacija ovog člana nije automatska, već politička odluka. 

Ovo znači da ukoliko je jedna od članica napadnuta, ostale članice ne kreću da reaguju po automatizmu, već svaka od njih donosi odluku o intervenciji, pre svega u parlamentu. 

Prvi i jedini put kada je aktiviran član 5 bio je 2001. godine, nakon napada na kule bliznakinje u SAD-u 11. septembra. 

Međutim, u digitalnom dobu nastao je novi problem: međunarodno pravo ne precizira jasno šta se smatra "oružanim napadom" u sajber prostoru.

Da li sajber napad može da predstavlja oružani napad?

NATO je ranije zaključio da masivni sajber napad koji izazove ozbiljnu štetu može biti tretiran kao oružani napad.

Ovo u suštini podrazumeva onesposobljavanje elektrana, gašenje kritične infrastrukture, napade na bolnice i komunikacije, kao i direktnu ugroženost života. 

Međutim, digitalne operacije koje ne izazivaju fizičku štetu, recimo brisanje podataka, prekid rada servera ili rušenje propagandnih mreža,ne spadaju automatski u kategoriju oružanog napada.

Ako NATO sprovede preventivni udar, pa Rusija uzvrati napadom na energetsku mrežu neke članice, da li se to smatra ruskim napadom ili ruskom odmazdom?

Drugim rečima, može li se kolektivna odbrana pozvati u situaciji u kojoj Alijansa nije žrtva prvog udara, već inicijator hibridnog sukoba?

To je upravo dilema koju Dragone naglašava kada kaže da je ovakav pristup "udaljen od uobičajenog načina razmišljanja" Alijanse.

Šta su ključni problemi?

Ni međunarodno pravo ni NATO doktrina ne nude preciznu liniju između "odbrambenog" i "preventivnog" sajber delovanja.

Zatim, Baltičke države i Poljska zagovaraju čvršći odgovor. Nemačka, Italija i Španija koče svaku akciju koja se može tumačiti kao prvi udar.

Takođe, preventivni udar bez fizičkog efekta mogao bi da izazove fizičku odmazdu, a tada bi se otvorilo pitanje proporcionalnosti i mogućeg pozivanja na član 5.

NATO danas priznaje da digitalni napad može pokrenuti kolektivnu odbranu, ali samo ako je dovoljno ozbiljan, razoran i ugrožava živote.

Preventivni napad, čak i ako je tehnički "odbrambeni" spada u potpuno novu kategoriju koja nema presedan.

Zbog toga, pre nego što se Alijansa pomeri ka proaktivnom delovanju, mora razrešiti gde je linija između odbrane i prvog napada  i da li je spremna da preuzme političku i pravnu odgovornost za posledice.

BONUS VIDEO