Ovi memorandumi (prvi 2010, drugi 2012. i treći 2015. godine) obuhvatali su tri bailout paketa ukupne vrednosti preko 280 milijardi evra, a privatizacija je bila ključna mera za smanjenje duga i finansiranje otplate kredita. Cilj je bio da se prikupi oko 50 milijardi evra od prodaje imovine, ali su stvarni prihodi bili manji zbog ekonomske krize i pada vrednosti imovine.

Ovo je saopštio

, predsednik Pokreta za promene, čije saopštenje prenosimo u celosti.

Kontroverze i gubitak kontrole

Privatizacije su izazvale brojne kontroverze jer su se smatrale „pljačkom“ državnih resursa, sa prednošću datom stranim investitorima (posebno iz Kine i Nemačke), što je dovelo do gubitka kontrole nad strateškim sektorima kao što su energija, transport i telekomunikacije.

je tako bila primorana da proda ili privatizuje najvrednije delove nacionalne imovine – porodično srebro:

Luka Pirej – privatizovana 2016. godine; kineska kompanija COSCO kupila je 51% akcija za 280,5 miliona evra.

Telekomunikaciona kompanija OTE – nemački Deutsche Telekom povećao je svoj udeo na 45%.

Energetska prenosna mreža (ADMIE) – bila pod pritiskom za privatizaciju, ali je izbegnuta puna prodaja.

Regionalni aerodromi (14) – prodati nemačkoj kompaniji Fraport 2017. godine za 1,31 milijardu evra.

Nacionalna železnička kompanija (TrainOSE) – delimična privatizacija i restrukturiranje.

Bankarski sektor – država bila primorana da dokapitalizuje četiri najveće banke, što je dovelo do prodaje državnih udela.

Ostala imovina – zemljište, ostrva, gasna skladišta, vodosnabdevanje i turistički objekti ukupne vrednosti preko 50 milijardi evra.

Posledice po društvo

Ove mere dovele su do pada zaposlenosti u javnom sektoru, povećanja nezaposlenosti (sa 12% na 28% u 2013. godini) i masovnih socijalnih protesta. Ipak, omogućile su Grčkoj da 2018. godine izađe iz memoranduma.

Dug zemlje i dalje je ogroman — oko 350 milijardi evra, dok je privatizovani sektor sada pod gotovo potpunim stranim uticajem.

Paralele sa Crnom Gorom

Grčka je platila visoku cenu populističke ekonomske politike i nekontrolisanog širenja javne potrošnje, finansiranog zaduživanjem. Na taj način, zemlja je faktički predala deo svog ekonomskog suvereniteta poveriocima koji su sprovodili radikalne rezove i prodaju najvrednijih državnih resursa.

U poređenju sa Grčkom, Crna Gora ima još manji prostor za povećanje budžetskih prihoda i vraćanje dugova. Može da proda EPCG, CGES, CEDIS, aerodrome,

, atraktivno zemljište na primorju (Velika plaža, Jaz, Buljarice), nalazišta gasa i nafte u podmorju, šume, vodu i Rudnik uglja u Pljevljima. Sve ostalo je već prodato i pod stranom kontrolom.

Prekomerna javna potrošnja, zapošljavanje partijskih kadrova i povećanje zarada bez rasta produktivnosti vode zemlju ka krizi duga i programima štednje koje bi mogao da nametne MMF.

„Račun stiže narodu“

Povećanje prihoda budžeta znači veće poreze i privatizaciju „porodičnog srebra“. Rezanje potrošnje znači otpuštanja, smanjenje plata i penzija.

„I nakon svake bahanalije i kafane, na kraju dođe brkati konobar sa salvetom preko ruke i jezivom porukom: ‘Mogu li da naplatim?’ Siguran sam da će Spajić pobeći malo ranije iz kafane, pa će račun morati da plati narod. Kao i uvek“, zaključio je Medojević.

Bonus video: