Prema nezvaničnim, ali pouzdanim saznanjima,

započeo je proces formiranja sopstvene političke partije, a kao jedno od mogućih imena spominje se „Pokret za Crnu Goru“.

Ovaj potez, kako tvrde izvori bliski

, više ne predstavlja hipotetičku političku opciju, već konkretan i aktivan projekat koji je već ušao u operativnu fazu. Iako se o tome govorilo od trenutka kada je napustio Pokret Evropa sad – čiji je bio jedan od osnivača – sam Milatović je ranije usporavao zvanično formiranje nove partije, smatrajući da to nije prioritet u ranim godinama njegovog predsedničkog mandata.

Međutim, prema informacijama koje je objavio Dan, diplomatske aktivnosti u kojima je

učestvovao poslednjih meseci značajno su uticale na njegovo razmišljanje. Navodi se da je dobio podsticaj sa više relevantnih međunarodnih adresa da politički kapital koji već ima pretoči u organizovani partijski projekat.

Strani partneri, prema tvrdnjama izvora, veruju da bi Milatović, sa reputacijom umerenog i proevropskog političara i razgranatom mrežom međunarodnih kontakata, mogao da odigra presudnu ulogu u formiranju buduće „evropske vlade“ nakon parlamentarnih izbora 2027. godine.

U diplomatskim krugovima sve se češće može čuti ocena da je njegov politički potencijal nedovoljno iskorišćen ukoliko ostane van partijskih struktura. Tome ide u prilog i činjenica da se Milatović više puta javno sukobio sa aktuelnom vladom – vraćajući zakone parlamentu, kritikujući odluke premijera Milojka Spajića i ukazujući na neslaganja oko brzine i smera reformi.

Odnosi između predsednika i vlade mesecima su opterećeni različitim tumačenjima evropskog puta Crne Gore, kao i prioritetima u institucionalnim promenama.

Sagovornici Dana, koji su zatražili anonimnost, podsećaju da sva relevantna istraživanja iz poslednje dve godine pokazuju da Milatović uživa stabilnu i relativno visoku podršku javnosti – iznad većine lidera parlamentarne većine, ali i naročito snažno među neopredeljenim biračima. U pojedinim anketama bio je ocenjen i kao političar sa najvećim ličnim poverenjem.

Zbog toga, međunarodnim partnerima deluje logično da bi upravo Milatović mogao da postane centralna figura okupljanja umerenog, reformskog i proevropskog bloka u Crnoj Gori. Njegov potencijalni izlazak na parlamentarne izbore mogao bi snažno da preuredi politički pejzaž, posebno među biračima koji podržavaju evropske integracije, ali su nezadovoljni trenutnim tempom promena.

Ako se „Pokret za Crnu Goru“ zaista formalizuje, politička scena zemlje ušla bi u fazu ozbiljnog preslaganja, gde bi lični autoritet predsednika igrao ključnu ulogu.

Iz Milatovićevog kabineta za sada nema direktne potvrde da je proces osnivanja partije zvanično započet, ali nije stiglo ni negiranje. U izjavi za Dan, kabinet navodi:

„Predsednik je uvek naglašavao važnost politika koje se zasnivaju na javnom interesu, modernizaciji i evropskim vrednostima. U tom smislu smatra da Crna Gora zaslužuje odgovornu i reformski orijentisanu političku opciju.“

Spekulacije o njegovom ulasku u partijski život nisu nove. Nakon raskola u Pokretu Evropa sad, deo odbornika se odvojio i formirao „Pokret za Podgoricu“, koji je na lokalnim izborima osvojio šest mandata – od čega pet pripada grupi bliskoj Milatoviću. Podršku mu je u više navrata pružio i Aleksandar Grgurović, predsednik Opštine Danilovgrad, izabran na listi PES-a.

(Dan)