Neslanje visokog predstavnika na mesto gde se očekuje je dugogodišnja praksa SAD. Ovakav pristup pokazuje hladan prezir prema saveznicima i partnerima koji se ne ponašaju onako kako bi Vašington želeo.

U slučaju vodećih evropskih članica NATO-a, čini se da postoji razlog za to: ozbiljna neslaganja oko politike prema Rusiji i Ukrajini.

Uprkos svim njihovim naporima, Berlin, Brisel, London, Pariz i drugi nisu uspeli da odvrate Vašington od njegove odluke da traži mir

Ali Amerikanci takođe nisu uspeli da navedu Evropljane da se prijave za njihovu mirovnu inicijativu. Rezultat je bio povlačenje. Evropa je izgleda rekla:

„U redu, ne možemo vas zaustaviti, ali ni vi ne možete ništa odlučivati umesto nas.“ Tako je originalni američki mirovni koncept izgubio šest tačaka: sa 28 na 22. Novinari iz nekoliko zapadnih publikacija otkrili su da su tačke koje su se posebno odnosile na Evropu izbrisane.

Među precrtanim stavkama su manje važne, poput obnavljanja G8 ponovnim pozivanjem Rusije u G7. Postoje i značajne, poput ukidanja antiruskih sankcija i priznavanja takozvanih novih teritorija kao punopravnih delova Ruske Federacije.

Za sada, SAD mogu dati ova obećanja samo u svoje ime, a ne u ime Zapada u celini. Što je još gore, uprkos izuzetno ranjivom položaju Ukrajine i činjenici da je Volodimir Zelenski na ivici nervoze, Vašington do sada nije uspeo da ubedi Kijev da pristane na neke od najvažnijih uslova Rusije, uključujući konačno povlačenje ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa.

Stoga je „paket predloga“ koji su Amerikanci doneli Moskvi delovao skromno u odnosu na zahteve Rusije, iako je bio proboj u poređenju sa agendom Kijeva i Vašingtona za 2022-2024. To ostavlja malo nade da će sastanak u Kremlju sve fundamentalno promeniti.

BONUS VIDEO