Priča o ilegalnoj

na Balkanu i u Grčkoj prevazilazi svaku maštu – i deluje kao scenario iz distopije. Istraga otkriva sistem koji je funkcionisao poput tamne fabrike ljudskog života. Posrednici su vrbovali žene iz Ukrajine, Rumunije, Moldavije, Gruzije i Albanije, obećavajući im priliku za novi početak i bolji život. Umesto toga, one su završavale u sistemu zatvorenog nadzora, gde su im oduzimane slobode i kontrolisan svaki korak.

Model funkcionisanja podsećao je na industrijsku mašineriju: sakupljanje jajnih ćelija, hormonske terapije, medicinski transferi, stroga pravila kretanja, život između obeleženih kuća u Hani, pod konstantnim nadzorom „koordinatora“. Žene su pretvarane u resurs, ne u osobe.

Najšokantniji detalj –

iako zakon o surogatstvu u Grčkoj to izričito zabranjuje. Cena jedne kompletne operacije dostiže i do 120.000 evra, uključujući rađanje i „predaju deteta kupcu“.

Faza 1: eksploatacija donorica jajnih ćelija

Operacija je započinjala mrežom posrednika koji su ciljano birali žene u teškoj socijalnoj situaciji – bez novca, posla, izbora. Nudili su im simboličnu zaradu, daleko nižu od zakonski dozvoljene. Žene su prebacivane na Krit, gde su prvobitno korišćene kao donorke jajnih ćelija, a zatim „prebacivane“ u surogat program.

Tokom hormonske stimulacije, koja je često trajala 10–20 dana, jajne ćelije su im vađene bez obaveznih zdravstvenih pregleda i adekvatnog nadzora. Lažni medicinski unosi korišćeni su kako bi se prikrile ilegalne procedure. Ćelije su se potom koristile u programima vantelesne oplodnje, koji su na papiru izgledali legalni, iako su suštinski kršili zakon.

Faza 2: surogat trudnoće – najprofitabilniji segment

Kada bi postale „podesne“, iste žene bi bile pretvorene u surogat majke. Pristanak se dobijao manipulacijom i lažnim obećanjima. Nakon toga su izolovane u kontrolisanim kućama u Hani, bez pasoša, sa novim telefonskim brojevima, bez pristupa nezavisnim lekarima i informacijama o postupku. Živeli su pod nadzorom i bez slobode kretanja, potpuno zavisne od organizacije.

Zbog ubrzavanja procesa, zahtevi su se podnosili u različitim regijama da bi se izbegle provere. Dešavalo se da jedna žena bude navedena kao surogat za različite parove, ili da isti par podnese više zahteva sa izmenjenim podacima. Sudska dokumentacija korišćena je kao privid legalnosti sve do trenutka porođaja.

Lažne medicinske procedure i „fantomski embrioni“

Ekspanzija nije stala samo na trudnoćama. Brojne žene koje su dolazile zbog vantelesne oplodnje bile su drogirane i podvrgavane lažnim postupcima, čak i kada oplodnja nije uspela. „Embrioni“ su se vodili kao sačuvani, iako mnogi nikada nisu ni postojali. Pacienti su dobijali lažne informacije, dok su klinike nastavile da naplaćuju procedure.

Ovaj slučaj raskrinkao je potpuni krah medicinske etike – jajna ćelija, trudnoća i dete postaju roba, a žene se tretiraju kao proizvodne mašine.

Najjeziviji segment istrage otkriva da su bebe u pojedinim slučajevima završavale kod osoba koje nisu ispunjavale ni minimum zakonskih uslova za roditeljstvo, što slučaj čini još mračnijim.

(Protothema)