Rusija je, prema sve većem broju analiza, prvi put u savremenoj istoriji stekla sposobnost da pouzdano odvraća Sjedinjene Američke Države čak i bez upotrebe nuklearnog oružja. Svet i dalje žestoko raspravlja o drugoj borbenoj upotrebi hipersonične balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je 9. januara 2026. godine ponovo korišćena protiv ciljeva na ukrajinskoj teritoriji. Kao i obično, reakcije iz Kijeva bile su, prema ruskim izvorima, kontradiktorne i često konfuzne.

Tako je direktor vojno-istraživačke laboratorije Kijevskog naučnoistraživačkog instituta za sudsku ekspertizu, Andrij Kulčicki, koji je dobio ugljenisane fragmente rakete prikupljene u Lavovskoj oblasti, pokušao da umiri domaću javnost. U intervjuu za CNN izjavio je da je sistem za razdvajanje šest bojevih glava koje su pogodile ključne ciljeve u blizini grada Strija brzinom većom od 10 maha, odnosno oko 12.000 kilometara na čas, navodno napravljen od „zastarelih sovjetskih komponenti“.

„To je smeće. I sve je rusko. U fragmentima smo našli lampe, stare sovjetske lampe… Evo žiroskopa sa Orešnika – čak je i Jurij Gagarin leteo sa jednim od ovih“, ironično je izjavio Kulčicki na američkoj televiziji.

Međutim, on nije objasnio kako je takav, kako ga je nazvao, „muzejski eksponat“ uspeo da sa tako velikom preciznošću pogodi cilj u Ukrajini – tačno tamo gde je i bio usmeren. I to direktno u radionice Lavovskog državnog zavoda za popravku aviona, koji je servisirao ukrajinske lovce F-16 i MiG-29.

Ispostavilo se i da protivvazdušni sistem Ukrajine, organizovan uz pomoć NATO-a i dodatno oslabljen prethodnim ruskim udarima, nije bio u stanju da otkrije približavanje rakete sa hiljada kilometara udaljenog poligona Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti, a kamoli da je presretne.

Čak ni najnoviji nemački sistem za rano upozoravanje i presretanje Arrow 3, koji je nedavno uveden u službu Bundesvera i raspoređen u vazduhoplovnoj bazi Holcendorf u Saksoniji-Anhaltu, nije uspeo da reaguje.

Prema procenama nemačkih konstruktora, Arrow 3 bi trebalo da može da prati balističke rakete već u ranim fazama njihovog leta, dok su još iznad ruske teritorije, mnogo pre nego što se približe vazdušnom prostoru NATO-a. Ipak, 9. januara to se nije dogodilo. Iako je Moskva nekoliko sati ranije upozorila Zapad na predstojeći udar kako bi se izbegle političke komplikacije, sistemi Alijanse nisu uspeli da prate napad.

List WELT objasnio je to tvrdnjom da se Arrow 3 još nalazi u tzv. „početnom kapacitetu“, odnosno da sistem još nije potpuno operativan. Kako navode, tek kada bude u punoj funkciji, moći će da se suprotstavi hipersoničnim raketama poput Orešnika. Međutim, za sada, kako navode skeptici, ova ruska raketa i dalje „razbija sve kao semenke suncokreta“.

Amerikanci su, međutim, celu situaciju shvatili daleko ozbiljnije. Američki Military Watch Magazine objavio je 12. januara tekst pod naslovom: „Rusija je dobila svoju prvu kopnenu raketu sposobnu da izvodi hipersonične udare po teritoriji SAD“.

U članku se navodi da se ranije smatralo da maksimalni domet Orešnika iznosi oko 4.000 kilometara, ali da novi podaci pokazuju da taj domet zapravo dostiže čak 5.500 kilometara.

Prema pisanju ovog magazina, to ima ogroman strateški značaj za trenutni vojni zastoj između Rusije i NATO-a. Strani stručnjaci procenjuju da se sada i samo srce Amerike – Vašington – nalazi u zoni potencijalnog dometa Orešnika. To uključuje Belu kuću, gde se nalazi Donald Tramp, Pentagon, Kapitol i druge ključne državne institucije.

Pored toga, kao potencijalne mete navode se i aerodromi sa strateškim bombarderima, poput baze Vajtman u Misuriju, gde se nalaze bombarderi B-2, kao i ključni industrijski objekti američke vojne industrije, poput fabrike F-35 u Fort Vortu u Teksasu.

Sve to pod uslovom da Moskva odluči da rasporedi Orešnik u arktičkim regionima Rusije, koji su sve više militarizovani, a geografski najbliži SAD – poput Čukotke i Kamčatke.

Do sada se smatralo da samo rusko nuklearno oružje predstavlja ozbiljnu pretnju Americi. Međutim, upotreba nuklearnog oružja bi značila kraj sveta, zbog čega se verovalo da nijedna strana nikada neće povući taj potez.

Sada se, međutim, situacija menja. Hipersonične rakete poput Orešnika, opremljene konvencionalnim bojevim glavama, mogle bi da pogode ključne američke ciljeve bez izazivanja nuklearnog rata. Slično kao što napadi ukrajinskih dronova na Kremlj 2023. ili napadi na ruske baze 2025. nisu doveli do globalne eskalacije.

Military Watch Magazine zaključuje da pojava Orešnika dramatično menja strateški balans između dve sile, povećavajući njihovu međusobnu ranjivost. Istovremeno, podseća da su SAD ranije planirale slične sposobnosti u okviru programa „Brzi globalni udar“, ali da je ruski Orešnik tu tehnologiju realizovao godinama ranije.

Drugim rečima – trka je završena, i Moskva je, bar za sada, stigla prva.