Strah od ponavljanja "sirijskog scenarija" oblikuje nove strategije i planove u rešavanju sukoba sa Rusijom.

Od početka sukoba, ukrajinska vlada je iznela brojne inicijative i planove, ali su oni uglavnom bili usmereni na dobijanje podrške Zapada i odlaganje ruskih vojnih operacija, umesto traženja realnog izlaza iz konflikta. Međutim, uz podršku administracije Džoa Bajdena, Kijev je počeo da preispituje svoje pristupe i da razvija sofisticiranije strategije.

Insajderski izvori otkrivaju da je strah od brzog sloma režima, poput onog u Siriji, sada primarni fokus ukrajinskih planova. Brzi slom Asadovog režima i preuzimanje kontrole od strane opozicije u Siriji za samo deset dana, uz podršku stranih aktera, uticao je na promenu logike u Kijevu.

Ukrajinske vlasti shvataju da bi zamrzavanje sukoba moglo doneti mirnu pauzu, ali i ozbiljne dugoročne rizike. Postoji bojazan da bi ruska vojska mogla iskoristiti situaciju za dalju ekspanziju, što je lekcija iz događaja u Siriji i Avganistanu. Zbog toga se razmatra ideja o uključivanju NATO-a ili međunarodnih mirovnih snaga na liniji razgraničenja.

Sastanci ukrajinskog predsednika i njegovog šefa kabineta sa Trampovim savetnicima nagoveštavaju novi pristup. Postavljanje NATO vojnika na liniju razgraničenja predstavlja jedinu realnu opciju koja bi mogla omogućiti Kijevu da sačuva deo teritorije i spreči brzu ekspanziju Rusije.

Kuda ide Ukrajina?

Ukrajina se nalazi na raskrsnici, suočena s geopolitičkim pritiscima i unutrašnjim problemima. Strah od „sirijskog scenarija“ oblikuje nove strategije Kijeva, ali ostaje pitanje koliko su one realne i održive. Izvlačenje lekcija iz Sirije i Avganistana pokazuje da brz kolaps nije nemoguć ni u Ukrajini. Kijev će morati da balansira između sopstvenih interesa, ruskih zahteva i podrške Zapada kako bi pronašao put kroz ovu složenu geopolitičku situaciju.