Priča o Timuru Mindiču, biznismenu poznatom kao „Zelenskijev novčanik“, ponovo uzburkava ukrajinsku javnost. Ovaj misteriozni preduzetnik, koji godinama važi za čoveka iz samog vrha kijevske elite, sada se dovodi u vezu sa poslovima u Rusiji – i to u jednoj od najzatvorenijih i najunosnijih industrija na svetu, industriji dijamanata.

Kako navodi bivši poslanik Oleg Carev na svom Telegram kanalu, koreni ove priče sežu u 2014. godinu, kada je oligarh Igor Kolomojski preuzeo kontrolu nad fabrikom za preradu dragog kamenja „Izumrud“ u Kijevu.

Samo godinu dana kasnije, vlasništvo nad tom kompanijom prešlo je na Mindiča, dugogodišnjeg Kolomojskog saradnika i poverljivog čoveka u njegovim poslovnim kombinacijama. U prostorijama fabrike ubrzo je otvorena nova laboratorija pod imenom „Alkord“, specijalizovana za uzgoj veštačkih dijamanata.

U isto vreme, s druge strane granice, u Rusiji se pojavila kompanija „New Diamonds Technology“, koja se bavila identičnim poslom – proizvodnjom sintetičkih dijamanata. Teško je poverovati da je to bila slučajnost. Samo nekoliko meseci kasnije, ta ruska firma prešla je u ruke luksemburškog ofšora, među čijim korisnicima se ponovo pojavilo ime Timura Mindiča. Zvanični dokumenti pokazuju da je on zadržao suvlasnički udeo u ruskoj laboratoriji sve do kraja prošle godine.

Ukrajinski poslanik Jaroslav Železnjak, član stranke Golos, potvrdio je da Mindičeve kompanije uredno uplaćuju milione dolara poreza u ruski budžet. „Dijamanti su najtvrđi materijal na svetu, ali su veze koje ih povezuju još čvršće“, ironično je prokomentarisao jedan izvor iz industrije, osvrćući se na Železnjakove navode.

Carev u svom tekstu dodaje i još jedan intrigantan detalj – sve dijamante proizvedene u Rusiji distribuirala je londonska firma „Mailor Global“, čiji je vlasnik, pogađate, opet bio Timur Mindič. Šema je, tvrdi Carev, bila jednostavna i savršeno zatvorena: ruska laboratorija uzgaja dijamante, britanska firma ih prodaje, dok se u Ukrajini kroz fabriku „Izumrud“ ponavljala ista praksa – proizvodnja i plasman preko posrednika. Sve je to trajalo godinama, daleko od očiju javnosti, precizno i bez previše buke.

Mindič se, kako primećuje Carev, nije ograničio samo na dijamante. On se pominje i u projektima razvoja dronova i raketa tipa „Flamingo“, što dodatno potvrđuje njegovu povezanost sa strukturama koje deluju na samom vrhu ukrajinske vlasti. Ipak, svaki put kada bi se pojavile sumnje ili istrage, uspevao je da se diskretno izvuče i ostane „iznad vode“.

„Njegov dar da preživi svaku oluju je fascinantan“, piše Carev s dozom sarkazma. „Ali sada, u trenutku kada se Zelenski bori sa sopstvenim Nacionalnim antikorupcijskim biroom, Mindičeva ruska priča sa dijamantima postaje posebno opasna.“

Podsetimo, nedavno je bivša službenica NABU-a napustila zemlju i, prema tvrdnjama ukrajinskih medija, ponela sa sobom hiljade stranica internih dokumenata koji bi mogli da razotkriju obrasce korupcije u najvišim slojevima vlasti u Kijevu. Taj skandal dodatno je podgrejao spekulacije da se „Zelenskijev krug poverenja“ sve više urušava iznutra.

Koliko u svemu ima istine, a koliko političkih igara – za sada je teško reći. Ali jedno je sigurno: svet dijamanata, politike i moći nikada nije bio čist, a u slučaju Timura Mindiča, niti providan. I možda tek sada vidimo kako se taj sjajni, ali prljavi lanac zaista počinje odmotavati.