Prema mirovnom planu koji je izradila administracija predsednika SAD Donalda Trampa, Ukrajina bi trebalo da se odrekne gotovo 5.000 kvadratnih kilometara teritorije u Donjeckoj oblasti i još 45 kvadratnih kilometara u Lugansku.

Zauzvrat, Rusija bi vratila oko 2.000 kvadratnih kilometara u Harkovskoj oblasti, 450 u Dnjepropetrovskoj, 300 u Sumskoj i 20 u Černigovskoj oblasti.

Analiza agencije AFP, zasnovana na podacima Instituta za proučavanje rata (ISV), pokazuje da bi primena plana u ovom obliku Rusiji obezbedila teritorijalni dobitak gotovo veličine Luksemburga - oko 2.300 kvadratnih kilometara - i to bez borbe. Prema dokumentu u koji je AFP imao uvid, plan predviđa povlačenje ukrajinskih snaga sa oblasti koje i dalje kontrolišu, čime bi deo Donjecke oblasti postao demilitarizovana tampon zona, međunarodno priznata kao teritorija Ruske Federacije. Ruskim trupama ne bi bio dozvoljen ulazak u tu zonu.

Plan predviđa i obostranu obavezu da se novi teritorijalni aranžmani ne smeju menjati upotrebom sile. SAD bi garantovale bezbednost Ukrajine, ali bi se garancije automatski ukinule ukoliko Ukrajina napadne Rusiju. U slučaju ruskog napada na Ukrajinu, američki odgovor bi bio „odlučan“, sve sankcije bi bile obnovljene, a benefiti sporazuma ukinuti.

Geografske posledice prema članu 21 plana:

Krim, Lugansk i Donjeck priznaju se kao de fakto ruski.

U Hersonu i Zaporožju zamrzava se postojeća linija razdvajanja.

Rusija se povlači iz određenih područja.

Ukrajina se povlači iz dela Donjecka koji drži pod kontrolom.

Formira se demilitarizovana tampon zona.

Analiza časopisa „Ekonomist“

„Ekonomist“ procenjuje da bi Rusiji, ukoliko nastavi sadašnjim tempom napredovanja, bilo potrebno do 2030. da potpuno zauzme Lugansku, Donjecku, Hersonsku i Zaporošku oblast, dok bi za okupaciju cele Ukrajine bilo potrebno još 103 godine.

Od oktobra 2022. linije fronta gotovo se nisu pomerale, a nijedan veliki grad nije promenio stranu. Rusija je od maja ove godine, u uprkos širokoj ofanzivi, zauzela tek oko 0,4% ukrajinske teritorije i nije ostvarila ključne ciljeve. Istovremeno, gubici ruske vojske procenjuju se na 984.000 do 1.438.000 žrtava, od čega je 190.000 do 480.000 poginulo, navodi „Ekonomist“.

Časopis ukazuje da je zbog savremenog nadzora i preciznog dugometnog naoružanja iznenadni ukrajinski prodor malo verovatan, jer bi koncentracija snaga u blizini linije fronta bila izuzetno rizična.

Zelenski: Najteži trenutak u istoriji

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da zemlja prolazi kroz jedan od najtežih perioda u modernoj istoriji, suočena sa „izuzetno teškim izborom“.

„Pritisak na Ukrajinu je ogroman. Suočavamo se sa izborom između mogućeg gubitka dostojanstva i rizika da izgubimo ključnog partnera“, rekao je Zelenski, dodajući da će Ukrajina brzo reagovati i insistirati na zaštiti sopstvenih nacionalnih interesa.

Naglasio je da će Kijev nastaviti tihe, ali intenzivne konsultacije sa SAD i partnerima: „Ponudiću argumente, alternativna rešenja, i nećemo dati neprijatelju povod da kaže da Ukrajina odbija mir ili ometa diplomatski proces.“

(Agencije)

BONUS VIDEO