Ukrajina i Sjedinjene Američke Države usaglasile su većinu stavki iz američkog predloga mirovnog plana, dok su najosetljivija pitanja – status teritorija i pristupanje Ukrajine NATO-u – prebačena na direktne razgovore između

Kako piše RBC-Ukrajina, delegacije dve zemlje postigle su delimičan dogovor tokom pregovora u Kijevu i Ženevi. Tamo su usklađene mnoge tačke koje su ranije bile predmet sporenja, uključujući brojno stanje ukrajinske vojske, nadzor nad nuklearnom elektranom Zaporožje, format razmene zarobljenika i uslove za povratak pritvorenih osuđenika.

Međutim, dve ključne teme – teritorije i ustavno garantovano nepristupanje NATO-u – izdvojene su za lični susret predsednika, što naglašava političku osetljivost tih pitanja.

Američki pregovarači upozorili su i da se situacija na frontu ne razvija povoljno po Ukrajinu. Prema jednom izvoru, naredni meseci biće presudni, a ukoliko se ništa ne promeni, postoji rizik da Kijev izgubi Donjecku oblast u roku od godinu dana.

Američki „mini član 5“ za Ukrajinu

Pored mirovnog dokumenta od 28 tačaka, američka delegacija je donela i nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama po modelu NATO-ovog Člana 5. Predviđeno je da u slučaju novog ruskog napada predsednik SAD može rasporediti trupe, obaveštajnu i logističku pomoć, kao i da preduzme ekonomske i diplomatske mere.
Sporazum bi se primenjivao u saradnji NATO saveznica, Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Poljske i Finske, a trajao bi 10 godina uz mogućnost produženja.

Najspornije stavke

Iako je ostvaren napredak, pojedini elementi ostaju izuzetno kontroverzni: predlog da se ukrajinska vojska smanji na 600.000 ljudi i da se nuklearna elektrana Zaporožje stavi pod međunarodni nadzor, sa ravnomernom podelom proizvedene energije između Ukrajine i Rusije.

Sudbina okupiranih teritorija biće tema direktnog susreta Zelenskog i Trampa, koji bi, prema izvorima, mogao da bude održan veoma uskoro, mada datum još nije potvrđen.

„Najproduktivnija“ runda dosad

Nakon runde u Ženevi, obe strane su potvrdile značajan napredak. Sastavljen je „revidirani okvirni dokument o miru“, a državni sekretar SAD Marko Rubio ocenio je pregovore kao „verovatno najproduktivnije u čitavom procesu“.
U zajedničkom saopštenju naglašeno je da svaki budući sporazum mora garantovati suverenitet Ukrajine i „održiv, pravedan mir“, dok će finalne odluke doneti predsednici.

Zelenski poziva na jedinstvo

Ubrzano približavanje mirovnih pregovora dešava se u trenutku unutrašnjih turbulencija u Ukrajini. Zelenski je 21. novembra pozvao na „jedinstvo i prekid političkih igara“, nakon dve nedelje obeležene skandalima, smenama i rastućim nezadovoljstvom unutar vlasti.

Istovremeno, Donald Tramp sve intenzivnije preuzima ulogu posrednika između Ukrajine i Rusije, dok se unutrašnja kriza u Kijevu prepliće sa spoljnim pritiscima.

Uprkos napretku, ukrajinski zvaničnici veoma oprezno govore o novoj inicijativi, izbegavajući bilo kakve izjave koje bi sugerisale teritorijalne ustupke – što odražava ozbiljnost trenutka koji RBC-Ukrajina naziva „odlučujućim za sudbinu zemlje“.

(

BONUS VIDEO