BOLJE UZETI SEDATIVE, NEGO SE MUČITI, ALI SAMO OVAKO Dr Latas otkriva šta je depresija i kako se razlikuje od anksioznosti

Savremeni i brz način života sa sobom donosi i različite izazove i probleme. Takođe, gubitak voljene osobe smatra se najstresnijim događajem u životu i može da izazove veliku emocionalnu krizu. Psihijatar prof. dr Milan Latas za RTS ovorio je šta je depresija i po čemu se razlikuje od anksioznosti.

je patološki strah kada su ljudi previše brinu i kada su napeti i previše uznemireni i to ne mogu da kontrolišu. Depresijom nazivamo kada osoba najmanje dve nedenje, svakoga dana, oseća se tužno i nesrećno. A drugi kriterijum kada osoba izgubi mogućnost uživanja u stvarima u kojima je ranije uživala", objasnio je psihijatar prof. dr Milan Latas i dodao:

"Anksioznost je povezana sa brigama, depresija je povezana sa tugom, raspoloženjem i gubitkom. Volja je često smanjena ili je nema uopšte, ali nije ključni kriterijum."

"Ljudi pokušavaju da pobede krizu i vide da ne mogu.

je fiziološka. Kada govorimo o blažim depresijama onda poseta psiihoterapeutu ili duhovniku može da pomogne, kada govorimo o umereno teškim i teškim depresijama sam razgovor i psihoterapija nisu dovoljni i onda je neophodno da se uključe i lekovi u terapiji", napomenuo je prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS.

Da li su antidepresivi teški, imaju li neke nuspojave?

"Nekada su ti lekovi imali neželjene efekte, kao što su sušenje usta i omaglice. Međutim, savremena psihijatrija ima veliki broj različitih lekova koji mogu da pomognu ljudima u različitim simptomima. Nisu svi ljudi koji su oboleli od depresije isti, niti su njihovi simptomi isti", kaže psihijatar dr Latas i dodaje:

"Ono što je važno kod primene antidepresiva je njihova sigurnost u smislu da neće napraviti štetu ljudima. Problem zavisnosti kod psihijatrijskih lekova je u tome što kada se naglo prekinu javi se problem. Problem zavisnosti nikada nije problem kada pratimo pacijenta i vidimo kada je vreme da se lek ukine."

Dodake da je mana antidepresiva ta što im je potrebno vreme da počnu da deluju:

"Antidepresivima treba dve, tri, nekada i četiri nedelje da počnu da deluju. U prvom razgovoru sa pacijentom kažemo da se ništa neće dogoditi odmah. U prvom razgovoru kažemo i neželjene efekte koji mogu da se jave, najčešće su vrlo blagi i nestaju nakon neko dana" , kaže dr Latas.

Bezbedno je ceo život uzimati lekove u propisanim dozama

"Obično bi lekovi za

trebalo da se uzimaju od šest do dvanaet meseci, to je minimum. Neki ljudi koji su osećajniji i senzitivniji potrebno je dve, tri godine, nekada i ceo život. Kod nekih ljudi koji su jači i imaju bolje uslove života njima su kraće potrebni lekovi", istakao je prof. dr Milan Latas i dodao da su sedativi dobri lekovi, ali da se mora voditi računa kada se primenjuju:

"Sedativi su odlični lekovi, namenjeni su za smanjivanje straha, bolje spavanje, za mir i relaksaciju i za uvođenje u anesteziju, sve drugo je zloupotreba."

"Kada govorimo o antidepresivima nekada se koriste sa sedativima nekoliko nedelja na početku", objasnio je on i dodao da, u slučajevima kada neko ima samo depresiju, koja nije praćena anksioznim strahovima, sedativi nisu potrebni.