PATITE OD SEZONSKE ALERGIJE? Ovo vam može pomoći pri ublažavanju simptoma!

Nastaju kao reakcija rane preosetljivosti koja se javlja kod nekih osoba pri ponovnom susretu sa određenim alergenom. Prema trenutnim literaturnim podacima oko 25% svetske populacije pati od nekog oblika alergije, dok u ekonomski razvijenim zemljama taj procenat dostiže i 40%. Polen različitih biljnih vrsta, uglavnom drveća i korova, se smatra jednim od najčešćih inhalacionih izazivača alergijskih reakcija, pa je broj osoba koji se susreću sa neprijatnim simptomima sezonske (polenske) alergije u stalnom porastu. Procenjeno je da svaka peta osoba, nezavisno od godina starosti, ima simptome polenske alergije u vidu:

, kijanja, curenja vodenog sekreta iz nosa i natečenost nosne sluznice, nadražajnog suvog kašalja ili otežanog disanja. Period polinacije (ili oprašivanja) biljaka zavisi od vrste i klimatskih uslova. Iako kalendar cvetanja biljaka obuhvata period od sredine januara do kraja oktobra, suva i topla prolećna jutra se karakterišu velikom koncentracijom polena i zadaju velike probleme osobama sklonim .  

Izbegavanje okidača koji doprinose nastanku alergije (alergeni), primena antihistaminika, nazalnih ili sistemskih dekongestiva predstavlja najčestu terapijsku opciju za lečenje polenske alergije. Simptomi senzonske alergije su često uporni, dosadni, iscrpljujući, mogu trajati danima i nedeljama, pa dugotrajna primena antihistaminika i/ili nazalnih dekongestiva u vidu kapi/sprejeva za “otpušivanje nosa” može doprineti nastaku pratećih neželjenih efekata (pospanost, glavobolja, zamor i suva usta tokom primene antihistaminika, dok bi primena kapi/sprejeva trebala biti ograničena na 3-5 dana u cilju izbegavanja nastanka nadražaja i pojačanog otoka sluzokože nosa).

U poslednje vreme velika pažnja se poklanja primeni aktivnih principa iz hrane biljnog porekla, koji posredstvom imunomodulatnog i antiinflamatornim delovanja mogu ublažiti simptome polenske alergije.

je najproučavaniji i najzastupljeni flavonoid u našoj svakodnevnoj ishrani. Prisutan je u pojednom voću i povrću, uključujući: luk, kapar, jabuke, bobičasto voće, crni i zeleni čaj, itd. Važno je istaći da se kvrcertin vrlo slabo rastvara u vodi, ima kratko polu-vreme eliminacije i intenzivan efekat prvog prolaza kroz jetru, što finalno rezultuje niskom biorasploživošću. Ovakve karaktistike značajno ograničavaju primenu suplemenata koji u svom sastavu sadrže kvercetin. Kako bi se prevazišla prepreka niske bioraspoloživosti i kako bi se omogućila bolja iskoristljivost, prednost se daje formulacijama kvercetina u vidu fitozoma. Dodatno, kompleksiranje sa fosfolipidima poboljšava rastvorljivost i resorpciju iz gastointestinalnog trakta. Finalno, dijetetski suplementi koji u svom sastavu sadrže kvercetin komleksiran sa fosfolipididima u fitozomalnom obliku omogućavaju i do ,  a samim tim i veću terapijsku efikasnost.

Kvercetin pokazuje značajna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva koja su potvrđena brojnim istraživanjima. Važno je napomenuti da kvrcetin ima i antialergijski potencjal koji ostavruje inhibicijom enzima i inflamatornih medijatora. Inhibicuju aktivacije mastocita kvercetin omogućava putem inhibicije oslobađanja histamina, leukotrijena i prostaglanida, što poslednično dovodi do ublažavanja simptoma alergije. Kvercetin se smatra odličnim kandidatom iz grupe dijetetskih suplemenata koji se može suprotstaviti upornim simptomima polenske alergije. Savetuje se profilaktička

. Imajući u vidu da se radi o bioflavonoidu sa vrlo bezbednim profilom i retkim neželjenim efektima, pored profilaktičke primene preporučuje se primena kvercitina u dozi od 250-500mg tokom cele sezone alergija. Oprez je potreban tokom istovreme primene sa hinolonskim antibioticima i varfarinom.

, budite korak ispred simptoma sezonske alergije i uživajte u čarima proleća!