Na

je Dau Džons prošle nedelje pao 4,6 odsto na 31.392 poena, dok je S&P 500 potonuo 5,1 odsto na 3.900 poena, a Nasdak indeks 5,6 odsto na 11.340 poena. Najveći sedmični pad ovih indeksa od januara u velikoj meri je posledica nemilosrdno visoke inflacije u SAD. U petak je objavljeno da su potrošačke cene u maju porasle 8,6 odsto na godišnjem nivou, dok su analitičari očekivali rast kao u aprilu, 8,3 odsto.

Kao rezultat toga, nade investitora da je inflacija dostigla vrhunac u aprilu i da će njeni pritisci popustiti, ali i nada da će Federalne rezerve SAD biti manje agresivne u pooštravanju monetarne politike, naglo su opale.

„Posle ovog izveštaja je splasnula nada da bi krajem leta mogao uslediti prekid u povećanju kamata. Jasno je da Fed zaostaje u pokušajima da inflaciju stavi pod kontrolu “, rekao je Džejson Prajd, izvršni direktor Glenmedea.

Kako je inflacija na najvišem nivou u poslednjih 40 godina, Fed je od marta podigao kamatne stope za 0,75 procentnih poena i sada se kreće od 0,75 do 1 odsto. Očekuje se da će Fed dodatno povećati kamatne stope za po 0,50 procentnih poena u junu i julu, a moguće i septembru, pa bi ključne kamatne stope do kraja godine mogle da se kreću od 2,50 do 2,75 odsto.

Pored inflacije i rasta kamatnih stopa, neizvesnost tržišta je rezultat rata u Ukrajini, poremećaja u lancima snabdevanja i usporavanja rasta najvećih svetskih ekonomija.

Stoga je od početka godine indeks S&P 500 u minusu više od 18 odsto, pa je na ivici 'medveđeg' tržišta, odnosno pada za više od 20 odsto u odnosu na svoj rekord nivo.

A na evropskim berzama cene akcija su prošle nedelje naglo pale, između ostalog i zato što je Evropska centralna banka (ECB) signalizirala da će uskoro početi da pooštrava monetarnu politiku.

Nakon redovnog zasedanja, ECB je u četvrtak saopštila da će u julu prekinuti podsticaje privredi evrozone i podići ključne kamatne stope prvi put od 2011. kako bi obuzdala inflaciju, koja je na rekordnom nivou u evrozoni.

Iako su ovakve poruke bile očekivane, najava mogućeg povećanja kamata većeg od očekivanog u septembru izvršila je pritisak na tržište kapitala. A ekonomski rast evrozone je usporen poslednjih meseci zbog visoke inflacije i rata u Ukrajini.

„Svetske berze su se našle pod pritiskom nakon izveštaja ECB i porasta procena inflacije u evrozoni. A kako cene nafte nastavljaju da rastu, još nije jasno da li je inflacija dostigla svoj vrhunac. Finansijska tržišta su nervozna“, pišu analitičari ANZ-a pozivajući se na situaciju na tržištima.

Londonski FTSE indeks je prošle nedelje skliznuo 2,9 odsto, na 7.317 poena, dok je frankfurtski DAKS potonuo 4,8 odsto na 13.761 poen, a pariski CAC 4,6 odsto na 6.187 poena. Na Tokijskoj berzi, pak, Nikkei indeks je ojačao 0,2 odsto, na 27.824 poena.