Kako piše "Blic", fizičko lice, odnosno potrošač više ne može da angažuje nezavisnu laboratoriju kako bi dokazao svoja prava.

Naime, od uvođenja e-

, nezavisne laboratorije su u obavezi da izdaju e-račun, a takav ne može da se izda fizičkom licu.

Potrošači su tako, opet, ostali da "vise" negde između zakona i volje trgovaca.

Praksa je pokazala da od ukupne robe koja se prodaje u Srbiji, obuća izgleda spada u najnekvalitetniju, piše list. Zbog lošeg kvaliteta, cipele i patike glavni su predmet većine reklamacija, ali tek pokoja primedba stigne i do suda, jer su često parnični troškovi skuplji od same robe.

Prilikom kupovine obuće, potrošači se vode teorijom "ono što je skupo to je i kvalitetno". Međutim, u praksi je potpuno drugačije, cena ne opravdava kvalitet i samim tim dolazi do velikog nezadovoljstva potrošača nakon svega nekoliko meseci od kupovine.

Istovremeno, onlajn-trgovina je u Srbiji raste, ali nije mali broj ni

građana.

Kvalitet obuće i odeće u Srbiji je na nezavidnom nivou, stoga je i veliki broj prigovora koji se odnosi na kvalitet. Više od 80% odbijenih reklamacija imaju identičan odgovor: "Vaša reklamacija je neosnovana, oštećenje je nastalo mehaničkim putem".

U redu bi bilo da neke od reklamacija budu osnovane i da je oštećenje nastalo mehaničkim putem, ali toliko visok procenat nije realan, kaže za "Blic" Marko Dragić, pravni savetnik pri Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).

 

Takvi odgovori dovode do toga da trgovci poseduju blanko odgovore na kojima se menja samo ime potrošača i datum, otkriva on.

Kako ističe, ovakvo krajnje nepošteno ponašanje trgovaca dovodi do velikog nezadovoljstva kod potrošača.

je prinuđen da reklamira proizvod na kojem je došlo do odlepljivanja đona, pucanja obuće na prevojima, deformacije oblika obuće, itd. Nakon toga potrošač dobija odgovor na reklamaciju koji je često negativan uz napomenu da je laboratorija za kontrolu kvaliteta odbija reklamaciju sa obrazloženjem da se nesaobraznost pojavila kao posledica mehaničkog oštećenja ili da je u pitanju uticaj vlage.

U tom trenutku potrošač nailazi na barijeru i problem sa ostvarivanjem svojih prava.

Najveći problem je što ne postoje akreditovane laboratorije za kontrolu kvaliteta proizvoda i koje bi zaista uradile analizu i utvrdili šta je uzrok nesaobraznosti, dok se sve sada svodi na vizuelno zapažanje, što je zaista nedopustivo da se tako odbija reklamacija, navodi Dragić.

Državni organi pred ovakvim situacija uglavnom su nemi i praktično se prećutno dozvoljava trgovcima da nastave sa takvim načinom poslovanja, navodi Dragić, dodajući da se uporno provlači teza da idemo ka pravcu EU i usklađujemo

sa EU.

Jedan od problema je u tome što ne postoje utvrđeni standardi prilikom uvoza, što znači da roba i nižeg kvaliteta može da se nađe u rafovima trgovaca.

Zbog toga su potrošači ranije pribegavali pomoći poput nezavisnih laboratorija, ali sada im ni to nije opcija.