su u 2023. godini bili drugo najplaćenije zanimanje u Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i prosečna zarada im je u julu prošle godine iznosila 267.667 dinara. Do ovolike plate, ni kod nas ni u svetu, ipak nije lako stići. Postoji mnogo uslova koje je potrebno ispuniti da biste se vinuli u nebo, počev od zdravstvenih do teorijskih. Praktično znanje je, kao i svemu, ključno, pa su neophodni i brojni sati letenja. Sve to možete naučiti u školama za pilote i pohađajući brojne kurseve.

Konkretno u Srbiji, pored pomenutog Vojnostručnog osposobljavanja, obuka se može pohađati u SMATSA Aviation Academy, Prince Aviation ili Linx Aviation, navodi se na zvaničnoj stranici "Aerodrom Parking".

Obuke za pilote su skupe svuda u svetu i za to bi trebalo izdvojiti i više 100.000 evra, a u Srbiji košta od oko 40.000 do 70.000 evra.

Šta je potrebno da biste postali pilot?

Dovoljna količina

 se, dakle, podrazumeva, ali se isto tako podrazumevaju i strogi kriterijumi za obavljanje ovog posla. Primera radi, čuveni Boing 747 ima kapacitet oko 415 putnika, pa se samo može zamisliti kakva je veština njegovog letećeg osoblja, o plati da ne govorimo.

 

Od pilota se očekuje da uvek ima vrhunsko fizičko i psihičko zdravlje, da ima razvijene osobine kao što su odgovornost, preciznost, strateško razmišljanje i slično. Proces osposobljavanja za pilota je dugotrajan, pa su nekima potrebne godine da bi poleteli i dobili licencu. Obuka se započinje vrlo rano jer je jedan od uslova da se konkuriše za ovu poziciju negde minimum 16 godina i određeni broj časova letenja iza sebe. Dužnost kapetana u redovnom vazdušnom saobraćaju može da vrši ako ima minimum 21 godinu i najmanje 1.500 sati letenja kao pilot.

Pilot se može osposobiti za upravljanje raznim klasama aviona i dobiti

 za privatnog pilota za upravljanje civilnim avionima (sport, hobi, lični prevoz i sopstvene potrebe) i profesionalni komercijalni piloti zaposleni u avio-kompanijama. Postoji i licenca za profesionalnog linijskog pilota.

Konkurs Ministarstva odbrane

Kada je reč o ovom

, u pitanju je poziv za sve koji do kraja 2024. godine navršavaju do 27 godina i imaju diplomu osnovnih akademskih studija civilnih fakulteta za Vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire. Tako mogu da postanu oficiri roda avijacije i dobiju zvanje pilota i upravljaju avionima i helikopterima Ratnog vazduhoplovstva i PVO, navedeno je u saopštenju Ministarstva odbrane.

Ko želi da postane vojni pilot, potrebno je da ispuni opšte uslove konkursa, kao i medicinske, psihološke i bezbednosne provere i savladaju selektivnu padobransku i letačku obuku.

 

 

Najuspešniji među njima, nakon završenog šestomesečnog osposobljavanja, dobiće mogućnost da odmah stupe u profesionalnu vojnu službu i da kao oficiri roda avijacije nastave letačku obuku.

Plate u Vojsci Srbije su od 1. januara 2024. uvećane za 10 odsto, a nesumnjivo je da će još rasti. To pokazuje i vojni budžet, prema kojem je za takozvane personalne troškove opredeljue 46,5 odsto. Drugim rečima, za plate, dnevnice, novčane nagrade i druge isplate vojske biti izdvojeno ukupno 73 milijarde 815 miliona 957 hiljada dinara.

Prednosti i mane posla pilota

Posao pilota u očima mnogih zavređuje veliko poštovanje i zato se veliki broj ljudi prekvalifikuje tokom života. Dešava se da je u pitanju porodično nasleđe, odnosno da u porodici postoji više generacija pilota, a ima i onih koji od malih nogu gaje strast prema letelicama, pa je u tim slučajevima obuka prirodna stvar.

Mogli bismo reći da je plata mnogima glavna prednost ovog posla, ali kao što smo videli, nije je lako dostići taj prestiž. Pored toga, putovanje na daleke destinacije i upoznavanje novih kultura svakako je primamljivo. Besplatne karte za porodicu pilota su pogodnost koju nude u nekim avio-kompanijama. Tu je svakako najvažnija neprocenjiva sloboda koja se oseća tokom letenja, reći će neki piloti i istaći da je ljubav prema ovom poslu ono što je recept za uspeh.

 

Međutim, valjalo bi spomenuti i naličje letenja. Jedna od dominantnih negativnih strana jeste dvojenost od porodice. Raspored letenja je nepredvidiv, pa krati "layoveri" ili noćenja umeju da budu veoma naporni, a odmori kratki i neredovni. Iskusni piloti će navesti i zračenje kojem je plot izložen u vazduhu, a promena vremenskih zona neretko ostavlja posledice u vidu hroničnog umora. Rad sa posadom i drugim zaposlenima je već tema za sebe.

Prvi putnički avion pušten u saobraćaj 1914.

Koliko je stara ljudska želja da imaju krila i budu kao ptice, pokazuje nam i čuveni grčki mit o Dedalu i Ikaru, kao i neke kineske legende. Na internetu smo pronašli podatak da se prvi poznati ljudski let dogodio se u Parizu 1783, kada su Žan Fransoan Pilatr de Rozear i markiz de Arlandes leteli 8 km u balonu koji su razvila braća Montgolfier. A za istorijat razvoja avionske industrije su nezaobilazna imena braće Vilbura i Orvela Rajta.

Prvi putnički avion u svetu počeo je redovan saobraćaj leteći preko zaliva Tampa na Floridi 1914. godine, dok su u Evropi prvi komercijalni letovi uspostavljeni su 1919. godine, neposredno po završetku Prvog svetskog rata. Zanimljivo je da su ti prvi putnički avioni su bili modifikovani vojni avioni, piše Blic.