Fazno uvođenje obaveze korišćenja centralizovanog sistema elektronskih faktura (SEF) započeto je 1. maja 2022. Platformu trenutno koristi više od 230.000 privrednih društava, preduzetnika i korisnika javnih sredstava. Izdato je više od 150 miliona e-faktura. Zakonski podržana standardizacija forme i sadržaja elektronskih faktura, korisnicima je omogućila da na siguran način izdaju zahteve za isplatu svojim poslovnim partnerima.

- Elektronske fakture korisnici mogu kreirati putem portala ili u okviru sopstvenih informacionih sistema koji su povezani sa SEF - objašnjava Sonja Talijan iz Ministarstva finansija. - Zbog karakteristike da predstavlja centralnu tačku preko koje se izdaju i primaju i u okviru koje se čuvaju elektronske fakture, SEF igra značajnu ulogu u jačanju pravne sigurnosti privrednog života. Svaka izdata i primljena faktura putem platforme smatra se verodostojnom ispravom u izvršnom postupku.

Kako navodi naša sagovornica, tokom slanja, svaka faktura izdata kroz SEF se elektronski potpisuje od strane Ministarstva finansija, čime se obezbeđuje njena autentičnost. U ovom procesu elektronskoj fakturi se dodeljuje i vremenski žig, koji obezbeđuje tačnu informaciju o vremenu slanja fakture kroz sistem.

- Jedna od glavnih prednosti sistema jeste ta što je način iskazivanja PDV u fakturama učinio transparentnijim i onemogućio određene nepravilnosti koje su bile učestale pre njegovog uvođenja. Ove nepravilnosti odnose se na antidatiranja faktura, naknadnih korekcija i intervencija u sadržaju što je doprinosilo pravnoj nesigurnosti u poslovanju. SEF je kroz integracije sa sistemima drugih državnih organa korisnicima obezbedio pristup tačnim i ažurnim podacima o drugim subjektima i time doprineo smanjenju procenta netačnih informacija na samoj fakturi - napominje Sonja Talijan.

Kada je reč o porezima na promet, razvoj elektronskog sistema u ovoj oblasti doprineće digitalizaciji procesa podnošenja zahteva za izdavanje kontrolnih akciznih markica, zahteva za akcizne dozvole, kao i procesa kreiranja i dostavljanja izveštaja o iskorišćenosti kontrolnih akciznih markica. Obveznici neće morati nekoliko puta da dolaze u Ministarstvo finansija i Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, već će to morati da učine samo jednom, i to prilikom preuzimanja akciznih markica.

- U skladu sa sporazumom potpisanim sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, u okviru sistema elektronskih akciza će biti razvijen i modul za praćenje duvanskih proizvoda - najavljuje naša sagovornica. - Cilj je povećanje transparentnosti lanca distribucije duvanskih proizvoda, tako da će se za svaki proizvod znati kretanje od proizvodnje do otpremanja u prvi maloprodajni objekat. Doprinos ovog sistema ogleda se i u smanjenju plasmana akciznih proizvoda na crno tržište.

Sistem e-akciza trenutno je u fazi testiranja i predviđeno je da od 1. oktobra 2024. godine obveznici zahteve za izdavanje kontrolnih akciznih markica podnose putem sistema, dok će praćenje duvanskih proizvoda biti obavezno od 1. januara 2025. godine.

- Efekat koji se očekuje uvođenjem ovog sistema jeste taj da će dokument otpremnice postati standardizovan u digitalnom formatu, koji će doneti značajne koristi za javni sektor i privredu u pogledu optimizacije interne komunikacije, efikasnije i sigurnije razmene podataka, kao i u pogledu zaštite životne sredine. Inspekcijska kontrola će imati značajne benefite od uvođenja ovog sistema, tako što će u svakom trenutku moći da proveri podatke o tipu i količini robe koja je u transportu - navodi Sonja Talijan.

Predviđeno je fazno uvođenje obaveznosti korišćenja modula elektronskih otpremnica, pri čemu će u prvoj fazi biti obuhvaćeni subjekti javnog sektora, oni koji posluju sa javnim sektorom, kao i učesnici u trgovini akciznim proizvodima, poput kafe, alkoholnih i duvanskih proizvoda. Međutim, može se očekivati veliki broj dobrovoljnih korisnika sistema, uzimajući u obzir da je njegov razvoj inicirala upravo privreda.

BONUS VIDEO