Ono što većina klijenata ne zna je da banka mora ili može da postupi na određeni način, ali sve je u domenu odluke same banke i njene procene kakva je do sada bila njena dužnička istorija i da li „vidi” da klijent u načelu ima redovna primanja koja omogućavaju otplatu dozvoljenog minusa.

Ukoliko korisnik ne namerava da menja banku, a poželi nedozvoljeni minus, on će ga pratiti u izveštajima Кreditnog biroa u naredne tri godine, tako da može da mu propadne eventualni plan da se više zadužuje u nekoj drugoj banci.

Nada postoji možda u objašnjenju pojma docnje, odnosno kašnjenja u izmirivanju obaveza. To je dospela, a neizmirena obaveza od 60 i više dana. Na primer, docnja po kreditu nastaje kada fizičko lice ne izmiri dospelu ratu po osnovu kredita u roku od 60 dana, računajući od dana dospeća rate, ili kada nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ne izmiri u pomenutom roku, računajući od dana nastanka nedozvoljenog prekoračenja.

U Udruženju banaka kažu da Кreditni biro (КB), koji ima podatke o svim našim dugovima prema bankama i lizing kućama, ne donosi, niti sugeriše, odluku o odobravanju kredita ili druge usluge. Odluku donosi isključivo pružalac usluga, a to je banka na osnovu svoje poslovne politike. Podaci u izveštajima fizičkih lica se evidentiraju tri godine od gašenja neke usluge poput otplate kredita, gašenja računa ili kartice. To se odnosi i na kašnjenja po toj usluzi. Po isteku ovog perioda, podaci se automatski brišu na kraju meseca.

U praksi to znači da, kada neko promeni banku zarad neke bolje ponude, ona će da zna kakav je on bio dužnik u prethodnoj, a niko ne voli loše dužnike.

Sistem Кreditnog biroa je elektronski registar podataka o obavezama pravnih i fizičkih lica prema bankama, lizing kompanijama i drugim članicama, kao i o urednosti u izmirivanju tih obaveza. Članica (banka), koja je dostavila podatke o obavezama svojih klijenata, odgovorna je za tačnost i ažurnost tih podataka i samo ona ima mogućnost izmene podataka ukoliko su pogrešni.

Na osnovu izveštaja dobijenog od КB, kao i drugih podataka i dokumenata, pružalac usluge procenjuje kreditnu i platežnu sposobnost fizičkog lica. Tekućim obavezama se smatraju obaveze po osnovu kredita, lizing ugovora, tekućih računa, debitnih i kreditnih kartica i aktiviranim jemstvima. Potencijalne obaveze su podaci o pozajmicama po tekućim računima i datim jemstvima (žirantima) po kreditima drugih građana, pravnih lica i preduzetničkih radnji.

U КB navode da je postignuta dnevna ažurnost u vođenju podataka o fizičkim licima, odnosno sve promene izvršene kod banaka i drugih članica Кreditnog biroa u toku dana (novi krediti, otplate postojećih kredita, gašenje računa, izmirena docnja i slično) pružaoci usluga su u obavezi da ažuriraju istog dana. Izvršene promene biće prikazane u izveštaju Кreditnog biroa narednog dana od dana ažuriranja, piše kurir.rs, prenosi Politika.