Šutić ima potpuno zaokružen proces proizvodnje smilja, a biotpad pretvara u pelet koji koristi kao gorivo, stvarajući cirkularnu ekonomiju sa nultom tačkom otpada.

S obzirom na činjenicu da je još uvek tehnički pionir u ovom biznisu, Šutić još ne može da da tačnu procenu koliki će biti životni vek ove biljke u Srbiji.

Rekao je da bi

Ipak, ni ulaganja u smilje nisu mala. Kako on navodi, kreću se od 3.000 do 5.000 evra po hektaru.

- U prvoj godini uspete da pokrijete neke elementarne troškove, a novac povratite i počnete da zarađujete u trećoj. Naravno, sve ovo važi samo za one koji znaju šta i kako treba da rade. Mi, sada, imamo veliku proizvodnju i u celom procesu, od branja do destilacije, angažujemo 300 do 500 ljudi, zato što je u pitanju organski proizvod koji se bere ručno - priča Šutić, koji u ovom trenutku ima 12 zaposlenih.

- I mislim da u ostatku Srbije, trenutno, ne možete okupiti toliki broj stručnjaka za ovu delatnost. Dakle, sav uspeh dugujemo dobro uigranom i posvećenom timu - kaže Šutić.

U ovom trenutku imamo 12 zaposlenih koji su odlično obučeni za desetilaciju smilja i mislim da u ostatku Srbije, trenutno, ne možete okupiti toliki broj stručnjaka za ovu delatnost. Dakle, sav uspeh dugujemo dobro uigranom i posvećenom timu - kaže Šutić.

Smilje se može uzgajati za različite namene. Prvenstveno se koristi za proizvodnju kozmetičkih preparata, a za ukrašavanje bašta ili terasa često se biraju slamnata ruža i biljka sladić. Najbolje uspeva sredozemno smilje, zbog čega je najviše zastupljeno na našim prostorima.

(eKapija)

BONUS VIDEO