On je na zvaničnom

- U protekla dva meseca smo se potrudili da definišemo osnovne razvojne i reformske ciljeve koji se odnose na reforme javnih preduzeća, poreske uprave, zelenu agendu i na sve ono što treba da doprinese boljem funkcionisanju naše ekonomije i podizanju životnog standarda - rekao je Mali.

On je naglasio da će u junu na bordu direktora MMF-a biti usvojen program saradnje s njihove strane.

Prema rečima Malog, saradnja sa MMF-om se nastavlja zbog kredibiliteta i zbog toga što je Srbiji potrebna savetodavna podrška MMF-a.

- Ne tražimo ni dinar od njih, ovde se radi o instrumentu savetodavnog karaktera, želimo da idemo napred i da uz njihovu podršku dodatno nastavimo i razvijemo reforme koje smo već pokrenuli - rekao je on.

Javni dug ispod 60 odsto BDP-a

Mali je juče, govoreći na Kopaonik biznis forumu popularno nazvanom „Srpski Davos“, naglasio i da je Srbija u vreme najveće svetske zdravstvene i ekonomske krize pokazala veliku odgovornost na oba fronta i najveći teret preuzela na sebe.

- Reagovali smo pravovremeno i efikasno. Obezbedili smo medicinsku opremu i vakcine, ali i tri paketa mera pomoći za privredu i građane koji su spasli našu ekonomiju - kazao je on i istakao da je Srbija na oba fronta ostvarila veliki uspeh i da uprkos tim izdvajanjima javni dug Srbije nije prešao i neće preći 60 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Mali je ocenio da će taj nivo javnog duga Srbija zadržati i do kraja godine uprkos trećem paketu mera pomoći i velikim ulaganjima u infrastrukturu koji su budžetom za ovu godinu predviđeni u iznosu od 430 milijardi dinara.

Izbegnuti crni scenariji

- Više puta smo čuli da je naša vlada reagovala brzo i pravovremeno kada je krenula pandemija, definisali smo prvi, pa drugi paket mera, i u toku je treći paket mera pomoći za ublažavanje negativnih posledica krize. Mislim da se u istoriji naše zemlje nije desilo da država preuzme najveći teret krize na sebe - rekao je Mali.

Zahvaljujući toj podršci države, kako je istakao, Srbija je izbegla crne scenarije kakvi su se odigrali u ostalim, čak i razvijenim zemljama u kojima su fabrike masovno zatvarane, a radnici otpuštani.

Mali je podsetio da ukupna vrednost sva tri paketa pomoći iznosi osam milijardi evra, što je više od 17 odsto BDP-a Srbije i dodao da ta pomoć tokom krize ne bi bila moguća da Srbija pre četiri godine nije imala odgovornu fiskalnu politiku i suficit u budžetu.