Pregovori o minimalnoj zaradi za 2022. godinu u Socijalno-ekonomskom savetu između sindikata, poslodavaca i države počeće sredinom ovog meseca, kako bi se do 15. septembra utvrdio konačan iznos. U slučaju da se dogovor ne postigne, visinu minimalne zarade će, kao što je bio slučaj prošle godine, utvrditi Vlada.

Trenutno, kao i ranije, raskol je oko nekoliko hiljada dinara. U ovom slučaju 5.000.

Predlog države je da bi minimalna zarada u 2022. trebalo da bude veća od 35.000 dinara,  čime će zakonom garantovani minimalni iznos plate u Srbiji biti veći od 300 evra.

Veliki deo poslodavaca, s druge strane smatra da ima osnova za povećanje minimalne cene rada, uz umanjenje poreza i doprinosa na zarade, 63 procenata poslodavaca smatra da je povećanje minimalca neophodno, što je četiri puta veća podrška povećanju nego 2020. u vreme najjače kovid krize.

Ta podrška, navode, značajno je veća i od onih koje su ideji da se minimalac poveća poslodavci davala pre kovida, 2018. i 2019. godine.

Poslodavci su ukazali na nužne uslove koje treba ispuniti da bi rast zarada bio održiv, dugoročan i za preduzeća prihvatljiv, a tiču se finansijskog rasterećenja privrede. Čak 85 odsto anketiranih poslovadaca na vrhu liste zahteva stavilo je umanjenje poreza i doprinosa na zarade.

Nema dileme da će skočiti i ostale plate

Povećanje neoporezivog dela zarade podržava 55 odsto anketiranih, a suzbijanje rada na crno 44 odsto preduzetnika smatra vrlo važnim za održivo poslovanje srpskih preduzeća.

Po nepisanom pravilu, praksa je pokazala da je neminovno da minimalac povuče i ostale zarade, da li će biti tako i ove godine?

- Bez ikakve dileme, rast miminalne cene rada, odnosno minimalnih zarada, odražava se i na ostale, veće plate. Neće to biti srazmeran rast u svim platnim razredima, ali hoće napraviti pritisak na povećanje zarada koje su iznad minimalne. I zbog toga je razumljivo da je preduzećima minimalna cena rada bitna, jer se odnosi na mnogo veći deo platnog fonda nego što ga čine minimalne zarade - rekli su za za Telegraf.

UPS je navela da će kako bi se omogućio održivi rast minimalne zarade predložiti povećanje neoporezivog iznosa odnosno ukidanje fiskalnog opterećenja za minimalne zarade.

Na listi predloga biće i smanjenja: poreza i doprinosa za sve zaposlene, administrativnih procedura i troškova, kao i poreske olakšice za novozaposlene i osobe starije od 45 godina.

U skladu sa stavom poslodavaca iskazanim u ovoj anketi, Unija poslodavaca će pristupiti pregovorima o minimalnoj ceni rada, koji počinju 15. avgusta, a sa obavezom da cena minimalca za iduću godinu bude utvrđena najkasnije do 15. septembra.