Pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom cenom rada je 2017. godine iznosila 62 odsto, dok ove godine iznosi 81,5 odsto. Predlog Vlade je da se minimalna cena rada uveća za 9,4 odsto, što je 35.012 dinara mesečno.

- Podsetiću vas i da je minimalna zarada 2010. iznosila 15.747 dinara, odnosno 153 evra, a sada će dostići i 35.000, odnosno oko 300 evra. Penzije će rasti više od  pet odsto, u skladu sa švajcarskom formulom, a i plate u javnom sektoru će se značajno povećati.

Za prvih osam meseci planiran je deficit u visini od 234,7 milijardi, a rezultat je 70,8 milijardi minusa. Ko to nije trošio planirana sredstva?

- Zaključno sa 1. septembrom ostvaren je za 163,9 milijardi dinara bolji rezultat od planiranog.

Pozitivan uticaj na smanjenje manjka u državnoj kasi prvenstveno je imala bolja naplata prihoda.

Naplaćeno je 100 milijardi dinara više nego što je planirano, a očekujemo da se dobar trend nastavi i do kraja godine.

Mi jesmo konzervativno planirali budžet, ali ipak nismo očekivali toliku razliku. Raduje nas jer je to znak da se privreda oporavlja.

Ove godine, prema rebalansu, čeka nas manjak budžeta od oko sedam odsto. Da li ćete uspeti da sledeće godine spustite na tri odsto BDP, kako predviđa Fiskalna strategija?

- Povećanje fiskalnog deficita tokom trajanja zdravstvene krize u 2020. i delimično 2021. nije karakteristika samo naše zemlje. Veliki broj zemalja ga je uvećao, ali je to uvećanje kratkoročno, a manjak u budžetskoj kasi će nakon ukidanja mera i završetka paketa pomoći moći da se vrati na planiran nivo. Svet je drugačije reagovao nego za vreme krize 2008. Tada se išlo na oštru štednju, što je izazvalo kontrakciju svetske privrede i recesiju. Sada je odluka bila suprotna - da se ide na monetarne i fiskalne podsticaje. To je, po mom mišljenju, bila ispravna odluka. Da toga nije bilo, imali bismo veliki broj otpuštenih radnika i zatvorenih preduzeća. Svet je, dakle, naučio lekciju iz prethodne krize, a i mi smo reagovali mnogo pametnije nego što je to rukovodstvo Srbije činilo 2008. Sa odgovornom fiskalnom politikom nastavljamo i dalje.

Ove godine, prema rebalansu, čeka nas manjak budžeta od oko sedam odsto. Da li ćete uspeti da sledeće godine spustite na tri odsto BDP, kako predviđa Fiskalna strategija?

- Povećanje fiskalnog deficita tokom trajanja zdravstvene krize u 2020. i delimično 2021. nije karakteristika samo naše zemlje. Veliki broj zemalja ga je uvećao, ali je to uvećanje kratkoročno, a manjak u budžetskoj kasi će nakon ukidanja mera i završetka paketa pomoći moći da se vrati na planiran nivo. Svet je drugačije reagovao nego za vreme krize 2008. Tada se išlo na oštru štednju, što je izazvalo kontrakciju svetske privrede i recesiju. Sada je odluka bila suprotna - da se ide na monetarne i fiskalne podsticaje. To je, po mom mišljenju, bila ispravna odluka. Da toga nije bilo, imali bismo veliki broj otpuštenih radnika i zatvorenih preduzeća. Svet je, dakle, naučio lekciju iz prethodne krize, a i mi smo reagovali mnogo pametnije nego što je to rukovodstvo Srbije činilo 2008. Sa odgovornom fiskalnom politikom nastavljamo i dalje.

Javni dug Srbije je za godinu i po porastao za 4,1 milijardu evra, na 28,6 milijardi evra. Kada očekujete da će početi da pada?

- Svedoci smo tipičnog strančarenja kada je reč o javnom dugu i korišćenja ove teme za političke napade koji nemaju uporište u realnosti. Potpuno je izvesno da će javni dug ostati ispod kriterijuma Mastrihta od 60 odsto BDP. Dobro je da smo u krizu ušli sa niskim javnim dugom tako da smo imali fiskalnog prostora da pomognemo privredu i građane, a da sa druge strane javni dug i dalje ostane u zadatim okvirima. Mnoge bogatije zemlje su zbog krize višestruko povećale javni dug, pa je tako prema podacima Evrostata u samoj EU taj dug 92,9 odsto. Podsetiću vas i da su naše obveznice krajem juna ove godine zvanično uključene u J.P Morgan index državnih obveznica zemalja u razvoju. To je jak signal da naša zemlja uživa poverenje, a svi ozbiljni investitori prate indekse J.P. Morgan. Takođe, mi redovno izvršavamo sve svoje finansijske obaveze u pitanju, i plaćamo skupe dugove iz prošlosti.

Ekonomisti upozoravaju da ćemo pravu sliku privrede, broj preživelih i ugašenih firmi, znati tek kada država završi sa subvencijama, jer mnogi isključivo tako preživljavaju. Da li očekujete, kad "zavrnete slavinu", da će mnogi biti u problemu?

- Naša privreda se odlično drži. Republički zavod za statistiku objavio je podatke realnog rasta bruto domaćeg proizvoda. U odnosu na isti period 2020, BDP u prvom kvartalu bio je veći za 1,8 odsto međugodišnje, a u drugom je rast iznosio 13,7 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na fleš procenu. Sada sa još većom sigurnošću mogu da potvrdim da će rast na kraju godine biti jedan od najboljih na Starom kontinentu, pošto je izvesno da će biti veći od 6,5 odsto. Takođe, od početka januara do kraja jula srpska industrija je zabeležila rast od 7,8 odsto u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije. Izvoz je za sedam meseci porastao 28 odsto. Naša privreda je uspela, pre svega zahvaljujući sebi i svojoj žilavosti, ali i državi koja je uspela da je sa svojim podsticajima održi u životu. U prvih sedam meseci privukli smo dve milijarde i 72 miliona stranih direktnih investicija, što znači da su i u vreme krize investitori zadržali poverenje u našu zemlju. Sa druge strane, mnogo ulažemo i u javne investicije koje utiču na veći rast BDP i bolji kvalitet života građana. Trenutno se gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, a do kraja godine će ih biti deset u izgradnji.

Od početka se zamera zašto paketi pomoći države nisu selektivni. Zašto niste targetirali najugroženije i građane i privrednike?

- Ta vaša konstatacija nije sasvim tačna. Jedino je prvi paket bio linearan, jer smo tada morali da pomognemo celoj privredi, dok se nisu izdvojili najugroženiji sektori. Kad smo to videli i sproveli analize, onda smo krenuli u sektorsku podršku. Treći paket jasno pokazuje tu diferencijaciju: dodatnu sektorsku podršku pružili smo turističkoj, hotelskoj i ugostiteljskoj privredi, kao i auto-prevoznicima. Svi su osetili posledice, samo neki više a neki manje. Mnogi u svetu su nas pohvalili, a MMF ocenio je da je naš fiskalni paket jedan od najvećih u regionu i da su mere dobro osmišljene i usmerene ka očuvanju radnih mesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbeđenje veće likvidnosti u bankarskom sektoru i olakšavanje otplate kredita. Sva tri paketa podrške privredi i građanima vredna su oko osam milijardi evra, odnosno oko 17,4 odsto BDP.