U toku je berba duvana, ratarske kulture koju

- Prinosom nisam baš najzadovoljniji, ali jesam kvalitetom. Po mojim procenama, duvan će ove godine ići u prvu klasu. Počeo sam da ga sejem 2008. godine i evo sve do sada nisam odustajao. Otkup i preradu radi fabrika u Senti, ozbiljna kompanija koja me prati u svemu, daje savete, obezbeđuje repromaterijal i dobro plaća rod - kaže Obrovac.

Po njegovim rečima u Hrtkovcima ima još poljoprivrednika koji se bave uzgojem duvanom na površinama od 25 do 35 hektara.

Prema podacima Uprave za duvan, lane je duvan virdžinija zauzimao površinu od 3.886 hektara, a „berlej” je bio posejan na svega 53 hektara.

Najveći domaći otkupljivač, ove godine plaća ratarima 600 dinara za kilogram duvana prve klase. To je viša cena u odnosu na lane i to za 30 odsto. Više novca nego prošle godine ratari će dobiti i za niže klase duvana kako bi imali računicu da i takav duvan beru, suše i predaju na otkup.

- Do sada je rod skinut s više od 30 odsto površina, a u narednom periodu, sve do oktobra berači će biti na njivama kada će početi i ugovaranje s kooperantima za novu setvu. Ova godina je jedna od najboljih u proteklih deset godina gledajući kvalitet novog roda, dok će prinosi biti na nivou planiranih, dve tone po hektaru - kazao je menadžer proizvodnje u ovoj kompaniji, Milan Bjelivuk.

SADI SE TAMO GDE NIŠTA NE USPEVA

Godina je, kako je on naveo, za duvan bila loša premda je to toploljubiva biljka, koji zahteva duge i sunčane dane, ali ne vrele i sušne. Tokom maja i juna bilo je padavina iznad proseka, potom su usledile visoke temperature i suša u prvoj polovini jula, zatim su stigle i dve snažne oluje praćene ledom u drugoj polovini jula, ali su kooperanti uspeli da primene agrotehničke mere .

On naglašava da za duvan kažu da se može saditi tamo gde ništa ne uspava.

- Ipak, kao svaka kultura zahteva primenu savremene agrotehnike od oranja, pripreme zemljišta, đubrenje, prizvodnju rasada, do sušenja, sortiranja i pakovanja. Zemljišta koja mu odgovaraju moraju biti nađubrena, dobre strukture zbog pravilnog razvoja korena, PH vrednosti oko 6,5. U troškovima proizvodnje čak 40 odsto čine troškovi za ljudski rad - istakao je Bjelivuk.

ULAGANJA VELIKA, KUPAC UVEK SIGURAN

Setva duvana je, kako kaže Bjelivuk, samo jedan segment troška proizvodnje jer podrazumeva i troškove proizvodnje rasada.

- Po hektaru je potrebno uložiti oko 8.000 evra za duvan virdžinija, dok za duvan tipa berlej treba manje para pošto se on suši na prirodan način bez upotrebe energenata - rekao je Bjelivuk.

Prošle godine u našoj zemlji duvana tipa „virdžinija” otkupljeno je 5.374 tone.

- Jedina smo inostrana kompanija koja ugovara proizvodnju i otkupljuje domaći duvan u Srbiji. Površine su se iz godine u godinu samo povećavale i sada pokriva više od 60 odsto rasađenih površina - kaže on.

Po njegovim rečima, mladi bi mogli da se bave uzgojem duvanom prvenstveno zato što imaju sigurnog kupca .

- Početna ulaganja jesu velika, ali su krediti za opremu višegodišnji, što olakšava početak. Svaki proizvođač uz praćenje saveta agronomske službe i primenom svih agronomskih mera na vreme i kako je potrebno, može očekivati solidan i održiv prihod - ističe Bjelivuk.

BONUS VIDEO