Za razliku od početka pandemije, kada je tržište rada bilo preplavljeno neizvesnošću i masovnim otpuštanjima kojima su milioni ljudi izgubili posao, sada se poslodavci suočavaju sa sve većim brojem otkaza. A tek se očekuje da će se po završetku pandemije kompanije naći pred „velikim otkazom”, piše

Zaslužnim za ovu sintagmu smatra se Entoni Kloc sa teksaskog Univerziteta „Ej end em”, koji predviđa da će veliki broj ljudi napustiti posao nakon što se pandemija završi i život vrati u normalu, i tražiće oblike zaposlenja koji im više odgovaraju. Kloc je svoj intervju za Blumberg u maju, naslovljen „Kako napustiti posao u jeku otkaza posle pandemije”, počeo upečatljivo: „Spremni ste da svom poslu i poslodavcu kažete zbogom – niste jedini – stiže ’veliki otkaz’.” Podsećajući kako je u ljudskoj prirodi da u vreme neizvesnosti ostaju na mestu koje je sigurno i garantuje redovna primanja, Kloc kaže da je u vreme pandemije kod ljudi učestalo razmišljanje o otkazu i da će po prvim naznakama smirivanja uslediti njegov bum – ne samo onih koji su se uzdržavali da daju otkaz prošle godine nego i onih koji će biti ohrabreni odlukama prethodnih.

from

Jer pandemija je donela i neka „prosvetljenja”: otkriveno je da se uz rad na daljinu vreme može posvetiti porodici, kategorija višesatnog putovanja na posao postala je za mnoge gotovo zaboravljena, ljudi su se posvetili vlastitim planovima i projektima, odviknuti od ustaljenog kancelarijskog rada „od devet do pet”.

Najnovija istraživanja pokazuju da kompanije, naročito u SAD, ali i Evropi, odnedavno imaju rekordan broj otvorenih radnih mesta. Trenutno odlaze zaposleni sa već stečenim iskustvom, i to najviše oni iz tehnološkog i medicinskog sektora. Ipak, kako se već počelo razmišljati o periodu oporavka posle pandemije, i radnici u drugim oblastima na privilegovanim pozicijama koji ne žive „od prvog do prvog”, to jest od plate do plate, sada ozbiljno razmišljaju o novom vidu zaposlenja bez dosadašnjih nepotrebnih stega.

Pročitajte još...

Naravno, ogromna većina u nerazvijenim privredama, u kojima nema socijalne sigurnosti i beneficija za nezaposlene, ne može sebi da priušti ovaj luksuz. U svakom slučaju, jasno je da mlađe generacije više neće imati šest poslova tokom života, nego šest poslova u isto vreme.

Trend otkaza uručenog poslodavcima započeo je još od ekonomskog sloma 2008. godine, a pandemija ga je samo ubrzala. Istraživači tvrde da kada krene privredni oporavak, vraćanje na stari način rada sigurno neće biti u obliku koji nam je svima poznat. Već su mnoge kompanije najavile da će se rad od kuće nastaviti, a u ostalima, gde je to moguće, biće dozvoljen individualni pristup: deo zaposlenih će raditi „na daljinu”, a drugi deo će dolaziti u kancelariju, jedan ili dva dana nedeljno. „Harvard biznis rivju” pozvao se na podatke američkog Biroa za statistiku rada, prema kojima su četiri miliona Amerikanaca u julu ove godine dala otkaze. Broj otkaza je u aprilu dostigao svoj vrhunac i ostao na neuobičajeno visokom nivou u poslednjih nekoliko meseci. Tako je krajem jula u SAD registrovano 10,9 miliona otvorenih radnih mesta, pa kompanije sve češće postavljaju pitanje kako mogu da zadrže radnike sa iskustvom i da li je jedino povećanje plate dovoljno.

Pročitajte još...

Statistika pokazuje da su najveći broj otkaza dali zaposleni između 30 i 45 godina, i da je ove godine u ovoj kategoriji zabeležen porast od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Kompanije uveliko rade istraživanja o tome koliko ljudi daje otkaze, ko tačno među njima, zašto odlaze i šta se može učiniti da ih spreče u tome.

Ove godine je 3,6 odsto više zaposlenih u zdravstvenom sektoru dalo otkaze u odnosu na prošlu godinu, a u tehnološkim oblastima povećanje iznosi 4,5 odsto. Ovi pokazatelji su razumljivi jer su otkaze davali zaposleni u oblastima koje su se tokom pandemije našle na udaru i jasno je da su pretrpeli „izgaranje” na poslu.

Podaci na američkom sajtu za zapošljavanje „Indid” ukazuju da su oglasi za poslove u SAD porasli više nego duplo iznad nivoa pre pandemije. Interesovanje za poslove u građevinarstvu i informacionom sektoru poraslo je za 60 odsto do početka oktobra ove godine u poređenju s februarom prošle godine. U istom periodu zaposlenje u medijima i oblasti komunikacija i potražnja u razvoju softvera skočili su za više od 48 odsto.

Poređenja radi, pretrage za čuvanje dece, pripremu hrane i traženje posla u uslužnim delatnostima opale su za 15, odnosno 18 odsto u odnosu na prepandemijski nivo. Pretrage u oblasti lične nege i posla u domovima zdravlja opale su za trećinu, dok su radna mesta na utovaru i skladištenju robe prošla još gore, beležeći pad od 40 odsto. Istovremeno, oglasi u kojima se traže osobe za obavljanje ovih poslova povećani su više nego duplo u poređenju s februarom ove godine, što je najveći porast zabeležen u svim sektorima.

Poznato je da je od početka pandemije sve manje posla za turističke vodiče, zaposlene u kulturi, industriji zabave i rekreaciji. Takođe, sve je manje oglasa u kojima se traže konobari, šankeri, kuvari, frizeri i kozmetičari. S druge strane, povećava se potražnja za prodavcima voća i povrća, radnicima na delikatesu i kasirima, dostavljačima hrane, vozačima i građevinskim radnicima, ali malo ljudi želi da se javi na oglase. Najpre zbog toga što nisu dovoljno dobro plaćeni, a potom i zbog toga što ne mogu da se obavljaju „na daljinu”.