Familija se okupila, izjavila saučešće, položila cveće, zapalila sveće. Kucnuo je čas i povorka je krenula ka mestu večnog počinka. Kolona na jednu, a pokojnik na drugu stranu.

Kad je okupljeni narod stigao do grobnog mesta, sanduka i pokojnika nije bilo. I onda je nastupilo čekanje. Glavnog junaka niotkuda. Meškoljenje, upitni pogledi i pokoji komentar: da nije svratio na poslednje piće.

Da, upravo to. Čovek koji je živeo kako je hteo, želeo je i da bude sahranjen kako samo on zapoveda.

Dogovorio se sa pogrebnim preduzećem da ga poslednjeg dana na ovom svetu provoza po rodnom gradu Pirotu, da obiđe svoju parohiju i da mirno može da ode.

Zakasnio je na sopstvenu sahranu, kako bi uživao u poslednjem danu na ovom svetu, prenose mediji.

Pratite najnovije