Rođen je 1948. u Zemunu.

. Još u pubertetu mu je bilo najbitnije da bude najjači u gradu. Sećanja novinara kažu da su ga privodili zbog grebanja automobila, pretnje dečijim pištoljima i tuča.

Specijalnosti tada

, kako je bio poznat u gradu, bile su ucene, podvođenja, trgovina drogom, reketiranje, krađa automobila i silovanje. Na vrhuncu beogradske karijere odlazi u inostranstvo gde nastavlja sa razrađenim poslom. Bio je hapšen, ranjavan i proterivan iz Austrije i Italije. Sedamdesetih je bio deo grupe usavršene za ucene i otimanje novca. Bio je član i jedan od vođa, navodno, političke organizacije „Ravna gora". Pročuo se i kao „zaštitnik pravde i Jugoslovena" iako su mu glavne mete reketiranja bili baš jugoslovenski vlasnici restorana i manjih radnji u Frankfurtu i okolini.

Magaš se 10. novembra. 1986. godine sreće ispred suda u Frankfurtu sa svojim starim suparnikom Goranom Vukovićem Majmunom, koji ga smrtno ranjava sa dva hica iz pištolja.

U novinama su narednih 10 dana kružile njegove čitulje. 

Kako su pisali mediji, Magašovi bliski drugovi su tada oformili odbor za sahranu koji je sakupljao novac za „dostojnu grobnicu" i planirao, za to vreme, neviđen pogreb. Sahranjen je na Zemunskom groblju 14. novembra 1986. godine.

Na sahrani bilo je, kažu očevici, mnogo luksuznih automobila, uglavnom stranih registracija. Gardošem su prolazili nepoznati ljudi u skupim odelima u pratnji lepih žena. Bilo je i običnog sveta, što iz radoznalosti, što iz poštovanja prema ubijenom.

Na groblju su tog dana bili i ljudi koji su njemu bili bliski u poslovnom smislu. Na Fejsbuk stranici "Legende devedesetih" postoji fotografija na kojoj se vidi poslednji ispraćaj Ljube Zemunca - prva dvojica koja nose sanduk su Ljubini drugovi Milutin Dačević Dača Tavolino i Jovan Džakula Džale.

 

 

Na mrežama postoji i fotka iznad njegovog groba. Na njoj se vide Rade Ćaldović Ćenta i Jusuf Jusa Bulić. Na fotografiju koju možete pogledati

može se videti kako oni ispraćaju na večni počinak svog druga Ljubu Zemunca.