U večernjim satima, 4. maja, seosku tišinu nadomak Mladenovca prekinuli su rafali. Niko nije mogao ni da pretpostavi da je Uroš Blažić (21) krenuo u krvavi pir koji je zauvek zavio u crno žitelje sela Malo Orašje i Dubona, ali i celu Srbiju.

On je u svom pohodu bezumlja, bez još uvek jasnih razloga, ubio devetoro ljudi, a 13 mladih teško ranio.

Kobne večeri Blažić se dovezao do fudbalskog terena na kom se omladina iz Malog Orašja skupila da bi se družila i s automatskom puškom stao ispred njih. Njihov pokušaj da ga pozovu na pivo i da im se pridruži bio je uzaludan. Blažić je otvorio vatru i započeo svoj masakr. Pucao je u svakog ko mu se našao na putu, a potom se odvezao par kilometara dalje, do Dubone, gde je takođe nastavio da ubija.

Posle zločina pokušao je da pobegne i krio se kod ujaka na selu kod Kragujevca, ali je sutradan lociran i uhapšen.

Danas žitelji Dubone i Malog Orašja, tri meseca kasnije, kažu da su zauvek obeleženi i da im je budućnost ubijena.

- Ne prođe ni dan a da se ne zapitamo zašto i zbog čega, šta treba da ti je u glavi da digneš ruku na jedno ljudsko biće, a kamoli da ubiješ devetoro mladih. Sinovac, on je ubio sve nas jer je ubio mladost i budućnost - govori starac zagledan u daljinu odmahujući rukom.

Prema njegovim navodima, ime i prezime ubice se spominje sa gnušanjem jer je selima naneo toliko boli i tuge kakva se u ovim krajevima ne pamti.

- Čujem da mu je gorela kuća pred četrdesetodnevni pomen Petru M. (26), ali da su ostale zidine. Iskren da budem, ko god ju je upalio, loš je posao uradio. Trebalo je preko dana da je sruše do temelja, da ne ostane kamen na kamenu i da se ne zna da je tu živeo. Nadam se da će monstrum goreti u paklu na tihoj vatri kao niko dosad. Nadamo se da će ga stići adekvatna kazna, ali nismo sigurni da ona uopšte postoji - kaže meštanin Malog Orašja.