Kuću Predraga Zlatkovića (61) iz beogradskog naselja Braće Jerković zapalio je makro s Plavog mosta, koji je posle toga s pištoljem za pojasom pokušao da zaplaši njegove komšije, tvrdi za alo.rs Slavko Stanojević, predsednik Mesne zajednice „Milunka Savić“.

- Narkomani su zaposeli kuću godinu i po dana dok je Predrag Zlatković bio u bolnici u Kovinu. On je pre dva meseca otpušten, a požar je podmetnut 27. septembra. Naš komšija je tog dana video niskog, ćelavog čoveka koji je sivim automobilom „alfa“ sa razbijenom šoferkom dolazio pred Zlatkovićevu kuću i neposredno pre izbijanja požara ulazio u dvorište što ukazuje na to da je on piroman! Ne bismo znali da je to on da nije sam došao pred moju trafiku. Stao je ispred, uhvatio se za pištolj koji je držao za pojasom, na leđima, u nameri da zapreti dvojici mladića koji rade kod mene. Ništa im nije rekao, samo se držao za pištolj i gledao ih preteći. Međutim, oni se nikoga ne plaše! Izašli su napolje, stali ispred njega i na taj način ga pitali „šta hoće“, posle čega je otišao. Saznali smo da je makro i da devojčicama daje heroin da bi se prostituisale na Plavom mostu - tvrdi Slavko Stanojević.

Predrag Zlatković u izjavi za naš portal kaže da su protiv njegove volje hteli da ga smeste u dom i da mu preotmu kuću.

 - Pre dva meseca sam izašao iz bolnice u kojoj sam proveo 16 meseci. Odmah sam otišao u Centar za socijalni rad i tražio da dođu u Kneza Bogosava 33, da vide da tu živim i da to provere u komšiluku, ali nisu došli. Žalio sam se čak i načelnici jer su napisali „da kuća nije za stanovanje“, a dok sam bio u bolnici odjavili su me sa adrese! Navodno su me tražili zbog neke neplaćene kazne, a kad su videli da je poštansko sanduče puno i da nema nikoga, zaključili su „da nije za stanovanje“. Izgleda da se nekome svidela kuća od 208 kvadrata. Na savršenom je mestu, na placu od četiri i po ara. Neko pokušava da me proglasi neuračunljivim da bi se domogao kuće - priča Zlatković i navodi da je imao težak život iako je porodica bila imućna.

- Moj pradeda je 1927. došao s Vlasinskog jezera u Beograd. Otvorio je stolarsku radnju 1933. u Cerskoj ulici. Otac i stric su takođe imali stolarske radnje. Mene je otac zaposlio kao kurira jer sam od svoje 15. godine invalid. Imao sam virusni meningitis i apsces na mozgu, pa su mi 1978. godine otvarali glavu i od tada su mi leva ruka i noga oduzete. Desnom rukom, koja mi je zdrava, vukao sam grede i radio čak i za mašinama, pa sam tako nasledio očevu penziju. Problemi su počeli 2006. kada su nepoznati piromani zapalili stolarsku radnju mog oca. Propio sam se pre tri godine kada mi je majka umrla. Razočarao sam se zbog njene smrti i ćerke koja se drogirala - otvoreno priča Zlatković i ističe da se izlečio od alkoholizma.

- Vatrogasci su utvrdili da je stolarska radnja zapaljena spolja. Posle požara sam dobio dozvolu da je adaptiram, uveo sam i struju, ali to nisam uspeo da uradim jer mi se majka šlogirala. Morao sam da odem u njenu rodnu kuću kod Aranđelovca da je negujem, a bivša demokratska vlast je u mom odsustvu na toj parceli bespravno sazidala zgradu od pet spratova. Prednji deo je u Ljube Kovačevića 17, a s druge strane je Ulica Vojvode Skopljanca. Kuća koja je izgorela vodi se na mog oca. Tek treba da je prevedem na svoje ime i da je sa ostalom imovinom podelim sa bratovljevom decom - kaže Zlatković, koji ima želju da se ponovo skući i da posle 30 godina opet ode u Prolom Banju.