Kada se pojavio na poslednjem ispraćaju Legijinog oca bio je okružen šestoricom telohranitelja, a kada smo otišli na Konjarnik i na ulaznim vratima solitera pozvonili na interfon, po nas je sišao Kristijanov telohranitelj. Pošto nas je snimila kamera, mladić je toki-vokijem tražio dozvolu od Kristijana da nas pusti unutra. Posle potvrdnog odgovora stigao je šef obezbeđenja i liftom nas otpratio do stana gde nas je Kristijan dočekao ležerno odeven u bermude i majicu. Bio je bosih nogu i u kućnim papučama.
Čemu toliko obezbeđenje?
- Do mene je teško doći. Ovo radim iz nužne odbrane, ne ugrožava nikoga. Ne interesuje me ništa osim kuće, porodice, psa. Ovo podvucite sa dve linije. Ne d’o bog da me neko napadne morao bi da interveniše vrh države - koliko bi žrtava bilo. Preko dana sam u stanu jer mi je u starom kraju 90 odsto rođaka sa Zvezdare. Imam još šest-sedam stanova i dve-tri kuće na drugim mestima. Stan je pokriven kamerama u radijusu od kilometar i po. Do sada nije bilo problema jer me svi poznaju, ali noću ipak idem u štek.
Dok je ovo govorio mazio je štene pit bula po imenu Don koga je dobio na poklon po izlasku iz zatvora.
Da li je tačno da se nisi odvajao od zida kapele, na opelu Legionom ocu, iako su telohranitelji pravili živi zid oko tebe?
- Iz predostrožnosti. Nikoga se ne bojim. U grčkom zatvoru sam se štanglom tukao sa 150 šiptarskih ekstremista. I to sam. (zadiže majicu i pokazuje ožiljke na stomaku od brazgotina nožem) Govorili su da sam gladijator. Došla je čak i grčka državna bezbednost i pitala: „Koja si šifra?“ Selotejpom sam lepio debele knjige oko tela i tukao se sa zatvorenicima koji su pravili incidente.
Dok je ovo govorio dodatno je naglašavao kažiprstom.
Zašto su tvoji ljudi zabranili fotografisanje sahrane Legijinog oca?
- Brate, došli su sa objektivom k’o zolja (rukama odmerava oko metar i pokazuje fotografu) Otkud znam da li hoće da me ubiju?
Кada si se poslednji put čuo sa Legijom?
Neposredno pre onoga sa premijerom, pre „Sablje“.
Posle kratkog odgovora gleda u Legijinu fotografiju zadenutu za ram slike na zidu, odmahuje glavom i u šali kaže: „ Hmmm... Pogrešio si, nisi me slušao“.
Imam utisak da Legiju pominješ u svakom kontekstu radi lične reklame?
- Odrasli smo zajedno. Zajedno smo letovali 1000 puta i kao klinci ludovali po kraju. Ali, neko je to izokrenuo, napumpao stvari u stilu „Šta će biti ako Kristijan izađe?“ Ako ima nekog duga prema državi, neka se objasni sa njima. Šta? Sad je čovek u nevolji, pa treba ignorisati i njegovu porodicu. To je, inače, srpska izdajnička moda. Ne znam da li je bio politički angažovan jer sam 10 godina bio u inostranstvu.
Кakav je bio tretman u Centralnom zatvoru?
- Korektan, mogu da pohvalim 90 odsto komandira. Bilo je i 10 odsto smradova koji su pokušali da mi napakuju robiju na robiju.
Da li su pritvorenici morali da ti se „klanjaju“?
- Postavio sam se krajnje korektno. Zračim. Pun sam humora. Stvaram prijatnu atmosferu.
Da li su pritvorenici morali da treniraju?
- Trening je bio obavezan. I najgori narkoman, pored mene, shvati poentu života i počne zdravo da živi.
Kristijanov šef obezbeđenja, koji je bio sa njim dva meseca u ćeliji, uz suzdržan osmeh dodaje: „Bio je masovan i višečasovan. To je spartanski trening, iz vremena kada su ljudi i zveri govorili jednim jezikom.
Komentari (3)