Saobraćajna nesreća se dogodila 30. aprila 2022. godine, oko 21.30 sati, na izlazu iz Ratkovo prema Novom Sadu. Optužena Nataša Anđelković (23) iz Ratkova nije propustila Luku koji je imao prvenstvo prolaza, a veštaci saobraćajne struke su utvrdili da nije zaustavila svoj „golf“, kako tvrdi, već da se kretala u trenutku udesa. Dečak je od siline udarca odleteo oko pet metara i preleteo preko krova automobila na drugu stranu kolovoza. Optužena mu nije pritekla u pomoć, a f

Na poslednjem pretresu, 24. oktobra ove godine, optužena je tražila izuzeće vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Somboru Aleksandre Medurić Kalčan, koja vodi postupak, ali je zahtev odbijen i do kraja meseca se očekuje da bude zakazan nastavak. Dok optužena pokušava da odloži suđenje zbog navodne psihičke nestabilnosti Lukini prijatelji navode da voljeni ne umiru sve dok žive oni koji ih se sećaju. Mitar Delibašić iz Vrbasa kaže za Alo! da je Luku upoznao na Bogojavljenje 2019. kada su plivali za časni krst u Odžacima.

- Ako se vrednost života određuje po patnji onih koje je ostavio, onda je njegov život bio neprocenjiv, jer je patnja njegove porodice i prijatelja neizmerna, a bol jama bezdanica. Iako je bio najmlađi plivač toga dana, bez straha je uskočio u ledeno hladnu vodu što potvrđuju brojne slike sa tog događaja. Ja sam preuzeo odgovornost za Luku, u dogovoru sa organizatorom, tako da smo se izborili sa talasima i zajedničkim snagama prvi doplivali do krsta. Dve godine posle toga me je presekla vest o nesreći - seća se Mitar i dodaje da je ubrzo usledio poziv Lukine porodice i dogovor oko crtanja murala.

- Zid koji je određen za crtanje prethodno je posebno pripremljen - izgletovan, ravan i prefarban podlogom. Bio je idealno ravan, a oslikavanje Lukinog murala je trajalo četiri dana. Kada je bio gotov, svi smo ostali u čudu. U predelu Lukinog obraza pojavilo se udubljenje u zidu u obliku suze! Boja nije bila oštećena, a ja sam siguran da to udubljenje nije postojalo za vreme oslikavanja - tvrdi Mitar koji je u centru Ratkova uradio još jedan mural.

- Postavljena je velika skela jer je slika na zidu zgrade na visini od pet do sedam metara od temelja. Izrada je trajala takođe četiri dana. Za sve te dane dok sam slikao u posetu mi je dolazio jedan golub, često je sletao na skelu i obletao okolo. Zato ispod murala u centru Ratkova stoji natpis iz jevanđelja po Luki: „Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer su njemu svi živi“ (LK. 20, 38). Kada je mural završen okupili su se bajkeri iz raznih gradova i provozali krug po platou. Činilo mi se da će i kamen zaplakati koliko je prizor bio potresan - navodi Lukin prijatelj.

Lukina sestra Dijana tvrdi da je njen brat bio retko čista duša i da često, kroz neke znakove, dobijaju određene poruke.

- Jedne večeri smo bili na spomen ploči i pustili smo tri bela balona u nebo. Kada je moja ćerkica Ines pitala: „Mama, jesi li videla kako su baloni odleteli kod Luke?“, rekla sam joj: „Jesam. Stigli su kod njega i sada ih grli jer mu mirišu na tebe“. U sledećem trenutku sam  pogledala u nebo i videla da se pojavio krst - kaže Dijana i navodi da je Luka rođen kao treće dete i da mu je gotovo sve bilo u znaku tog broja.  

 - Kada je mama bila trudna sa njim, sestra Anja je imala pet godina i govorila je kako će joj mama roditi Svetog Luku, jer je Sv. Luka naša krsna slava. Nosio je trojku na dresu u svakom fudbalskom klubu gde je igrao. U noći kada je pao s motora ležao je s prekrštenim nogama, to nam je nekoliko ljudi posvedočilo. U komi je proveo devet dana, a suze su mu išle samo iz desnog oka. Sestra Anja i dan - danas kada priča o njemu i plače, suza joj ide samo iz desnog oka, isto kao njemu - navodi Dijana i kaže Luka u njenom srcu zauzima posebno mesto.