Neki od ovakvih slučajeva završili su u policijskim udžbenicima uz detaljno uputstvo kako se treba ponašati tokom vršenja uviđaja.

 - Kada je reč o zločinu sa elementima nasilja u kojem se nazire ritualno ponašanje ili postoje indicije da postoji veza sa sektom, događaj obiluje suvišnim radnjama. Cilj ubistva nije samo

, nesrazmerno mnoštvo radnji i izazivanje patnje žrtve. Prizor takvog zločina treba da šokira onoga ko ga otkrije, bilo da su u pitanju članovi porodice, policija ili javnost. Time se umilostivljuje sila kojoj je žrtva prineta, ali se ujedno šalje i poruka javnosti. To može da bude i šizofreno zadovoljenje „boga“ ili avatara u sebi, kao i ideologa do kog je izvršilac došao putem interneta, medija, filma. On obaveštava svet i skreće pažnju na sebe i svoj sistem vrednosti, nakon dugog perioda ignorisanja. Psihološki poremećaj izvršioca je gotovo izvestan, ali emocija je u drugom planu – misija je mnogo bitnija.Ritualne radnje po pravilu se vrše smireno i hladno uz odsustvo emocija. Emociju proizvodi pre svega zadovoljstvo ispunjenja zadatka – navodi se u „Žurnalu za kriminalistiku i pravo“ 

Takav slučaj se dogodio posle porodične tragedije, odnosno smrti naslednika loze. Porodica jednostavno nije mogla da se nosi sa gubitkom već je tražila krivca, a na posletku ga je pronašla među sobom, te se slučaj završio svirepo i krvavo.

Baveći se

, kroz duboke vizuelizacije, kontemplacije, druženja sa nevidljivim bićima, prizivajući sile onostranog, uzdižući sopstvenu uobrazilju do božanske, Gordana, unuka spaljene baba Dragojle je identifikovala „krivca“ koji je oteo brata Zorana i saopštila roditeljima da je to „veštica“ – baba Dragojla.

 

Roditelji, u dugogodišnjoj depresiji zbog smrti sina koga su toliko želeli, počinju da veruju Gordani. Dozvoljavaju joj da isteruje đavola iz babe Dragojle. Tako Gordana nesrećnu staricu maltretira raznim „ritualima“: šiša je do glave, vezuje, pušta joj krv... Kritičnog dana, porodica je razodenula staricu i prinudno je smestila u bure. Prvo su je odneli na potok kako bi pokušali da je „isperu od greha“. Zatim, Ljubiša i Mila, takođe nagi sa crnim povezima oko glave počinju da plešu u krug oko bureta, dok je Gordana naslagala drva i zapalila vatru, a potom dohvatila nož kojim je mahala iznad glave, skačući i podvriskujući oko vatre i kružeći rukama oko glave, kako bi se „punila i praznila energijama...“ Koristila je tamne naočare kao „

. Nekoliko puta u samrtnom ropcu, Dragojla je pokušavala da se izbavi, ali Gordana joj nije dozvolila da ustane, udarajući je po glavi nožem. Na kraju, vatra je staricu pretvorila u živu buktinju.

 

Gordana je sa pramenom kose u ruci pobedonosno urlala: „Živ je, živ je... Zoran je živ... Ja sam Zoran, ja sam gospod bog!“ objavivši da se ona transformisala u Zorana, dakle ona je postala Zoran. Porodica se onda uhvatila uhvatili u kolo, a otac je ushićeno kliktao: „Anđele, anđele tebi je sve dozvoljeno!“

Kada je policija došla, Ljubiša je pristigle policajce upitao: „Ko ste vi, znate li da je ovo sveto mesto? To što gori je Sotona, a ne baba Dragojla.“

BONUS VIDEO: