Majka ubijenog policajca je

ispričala kako se sin oprostio od nje kao da je nešto predosećao.

- Poljubio me je i otišao na posao. Rekao mi je: „Čuvaj oca“. Lakše bi mi bilo da se

dogodila na ratištima u Hrvatskoj, Bosni ili Kosovu, nego što ga je ubio komšija, iz zasede - kroz suze priča majka Mara.

Otac Vojislav, koji je u Novi Žednik došao kao izbeglica iz Hrvatske, kaže da je godinama išao u nadnicu, a kada je kupio kuću mislio je da je njegovim mukama i suzama došao kraj.

- Znam da se moj Dule nikada nikome nije zamerio. Svi su ga voleli, Bog ga je čuvao i u težim vremenima, ali ga nije sačuvao od pomućene pameti psihopate - kaže Vojislav.

Rasvetljavajući ubistvo u Čantaviru, subotička

je već istog dana privela nekoliko osumnjičenih, a Bursaća je uhapsila na autobuskoj stanici u Subotici. On je iz lovačke puške dva puta pucao u Rađenovića, a zatim mu uzeo pištolj i mirno otišao.

Policajci su našli lovačku pušku iz koje je ubica pucao, bačenu fantomku, kao i pištolj koji je pripadao ubijenom Rađenoviću. Saopšteno je tada da je Bursać u prisustvu svog advokata priznao ubistvo.

Meštani Višnjevca, rodnog mesta osumnjičenog, kažu da je Bursać pre toga radio po ugovoru u Vojsci SCG kao vojni policajac. Potom je, kako tvrde, napustio posao i po selu pričao kako ide u Avganistan u mirovnu misiju, za šta mu je, kako je pričao, trebalo oružje i bar 100.000 evra. Dan nakon zločina, Bursać je mirno pio kafu, kada mu je majka rekla da je ubijen policajac Rađenović. On joj je na to mirno odgovorio: „Zašto baš njega, on se nikome nije zamerio“.

Bursać je prvo bio osuđen na kaznu zatvora od 40 godina, pa na 20 i na kraju na 12 godina.