Tuga, plač i jauci! Mladi policajac

juče na lokalnom groblju u selu Jarebica! Više od 1.000 ljudi prisustvovalo je pokopu nesrećnog mladića, a među njima bili si i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, kao i stotine policajaca i vojnika iz cele Srbije!

Rođaci, komšije, familija, meštani i kolege iz svih krajeva Srbije došli su juče najpre ispred porodične kuće nesrećnog

, kako bi se po poslednji put oprostili od našeg heroja koji je stradao radeći svoj posao.

Pored velikog broja policajaca i vojnika, sahrani je prisustvovao i veliki broj pripadnika Žandarmerije.

Špalir policajaca stajao je duž cele ulice od Nikoline porodične kuće pa sve do crkve u kojoj se držalo opelo za pokoj duše mladog policajca.

„Poslednji pozdrav kolegi Nikoli“, navodi se na vencu kolega iz Zaječara.

Tužna kilometarska kolona krenula je put kapele. Pored špalira kolega policajca kretao se i policijski orkestar koji je svirao posmrtni marš, iza njih se nalazilo nekoliko sveštenika, a zatim sanduk sa posmrtnim ostacima nastradalog policajca.

, sestra i najbliža porodica išli su za sandukom, plačući, jaukajući i jedva se držeći na nogama. Nikolin krst nosio je njegov kum i najbolji prijatelj, a sliku rođaka. Odmah iza porodice sa brojnim kolegama kretao se i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

 

Oglasila su se crkvena zvona, a zatim je u kapeli crkve otklopljen sanduk u kojem je ležao ubijeni Nikola. U sanduku uz njegovo telo stavljeno je cveće i sveće, ali i zastava Republike Srbije za koju je život dao, kao i njegova policijska šapka. Sanduk su nosile njegove kolege, a nekoliko sveštenika držalo je opelo.

U jednom trenutku u kapelu se uputila i lekarska ekipa Hitne pomoći, jer je nekom od članova porodice pozlilo.

- Pucnji u Nikolu i Vjekoslava su pucnji u sve nas, ali nije napravio ranu na telu, već na našoj duši. Nikola je primio žrtvu za sve nas. On zaslužuje da ga pominjemo u molitvi. Njegovi poznanici opisuju ga jednom rečenicom: Od njega boljeg nije bilo. Nikola zaslužuje da ga večno pominjemo u pričama i sećanju. Naš rod i dalje rađa junake a ne kukavice. Pamtimo vremena kada su ovakvi mladići nosili breme borbe, a ostali verni svojoj državi svom narodu i svojoj majci. Vera u vaskrsenje nam daje nadu da ni sama smrt ne može da nas rastavi od ljudi koje volimo. Bog da mu dušu prosti -

, a zatim posle opela kolona je krenulo put groblja.  

Nikolina majka je neprestano plakala, držeći flašicu vode u rukama, dok je njegov otac hodao uz pomoć štaka.

- Majka hoće da ide s tobom - ponavljala je neutešna majka dok su spuštali telo u raku.

Okupljene kolege su tada zapevale čuvenu pesmu „Hriste Bože“, a zatim je tri puta pucana počasna paljba.

BONUS VIDEO